Sposobnost biljaka da usvaja vodu i hraniva preko lista, naziva se folijarna prihrana. Ovakav vid ishrane posebno je važan u povrtarskoj proizvodnji.
Činioci koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća su sortiment, klima, zemljište, agrotehnika, itd. a jedan od najvažnijih je zemljište. Zemljište je, osim toga što predstavlja podlogu za biljke, glavni izvor vode i hranljivih materija, koje su neophodne za rast i razviće i koje biljke usvajaju preko korena. I nadzemni organi, pre svih list, mogu da usvajaju mineralne materije i vodu.
Možda vas zanima
Sve što niste znali o đubrenju preko lista
Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista u savremenoj proizvodnji povrća, kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Ovakav vid ishrane naziva se folijarna ishrana.
Prednost folijarne ishrane je u tome što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku vegetacije tako da možemo uticati na povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta povrća, kao i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine. Pri intenzivnoj proizvodnji povrća uprkos obilnom i pravilnom unošenju hraniva u zemljište, često se javljaju nedostaci pojedinih elemenata, kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada
nameće folijarna ishrana.
Folijarna ishrana se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost, niska ili visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata).
Kako da pravilno prihranite vaše sobne biljke
Folijarna ishrana nije, niti treba da bude, osnovni ili jedini način ishrane biljaka, već je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, odnosno meru koja omogućuje brzo i efikasno delovanje, radi korekcije ishrane biljaka.
Ovakav način ishrane savetuje se i u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja. Može da se izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno sa primenom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavlja prvo zaštitno sredstvo, pa tek onda đubrivo. U tom slučaju, pri primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane biljaka i boljem efektu zaštite.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Zlatko Vampovac PSSS Padinska Skela
Komentari