Trenutno stanje u proizvodnji povrtarskih kultura je veoma šarenoliko. Efekti suše su naravno vidljivi, ali je proizvodnja povrća sa sistemima sa navodnjavanje mnogima sačuvala očekivane prinose i osigurala isplativost proizvodnje. Nešto više o tome rekao nam je profesor Žarko Ilin, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Profesor Žarko Ilin, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, rekao nam je koji su proizvođači povrtarskih kultrura prošli bolje, a koji lošije, objasnio nam je kakav je kvalitet ovogodišnjeg povrća u Srbiji, da li će ga biti dovoljno, ali i zašto ne bi trebalo da ga kupujemo na pijacama.
Možda vas zanima
Šta raditi sa zelenim paradajzom koji je vam ostao u bašti
„Efekti su različiti. Recimo, kod lukovičastog povrća prinosi su na nivou prosečne godine, ili eventualno za 5 do 10% manji i to zbog nešto sitnijih lukovica na parcelama gde ishrana i navodnjavanje nisu bili ravnomerni. Kod krompira su prinosi jako različiti. Kod onih koji su imali kvalitetnu ishranu i dodali dovoljne količine vode, na nivou od 460 do 480 mm, prinosi će biti prosečni“, rekao je profesor.
„Međutim, poznato je da se u Srbiji više od 90% od ukupnih površina pod krompirom nalazi bez dodatnog navodnjavanja i prinosi će na takvim parcelama biti drastično smanjeni, čak više nego prepolovljeni. Što se tiče ostalih toploljubivih vrsta, kao što su paprike, paradajz i vrežaste povrtarske vrste ima profesionalnih proizvođača na čijim njivama do značajnog smanjenja prinosa neće doći, eventualno će on iznositi nekoliko procenata“, dodaje on.
Međutim, ima i onih povrtarskih parcela na kojima ishrana i navodnjavanje nisu tekli paralelno, pa se na njima smanjenje prinosa očekuje. Usled ožegotina kod paprike, paradajza, dinje i lubenice, rod može biti manji od 20 do čak 70%. Takvi povrtari do kraja godine suočiće se sa velikim gubicima.
„Kada je reč o lisnatim povrtarskim vrstama, pre svega kupusnjačama, one koje se koriste za jesenju potrošnju posejane su na vreme. Međutim, kupus je praktično čitav jul pa i avgust mesec formirao korenov sistem i lisnu rozetu, a eventualnoje počelo i formiranje glavica. Da li će dobro da završi vegetaciju zavisiće od druge polovine septembra i prvog dela oktobra, kada bi glavica trebalo da se formira do kraja“, ističe profesor.
Srećna okolnost za proizvođače, ali i za kupce jeste što je zdravstveno stanje povrća na veoma dobrom nivou. Ekstremno visoke temperature su ove godine pre svega smanjile pojavu bolesti. Štetnih insekata jeste bilo, ali drastično manje u odnosu na prosečnu godinu. Sve je to znatno smanjilo potrošnju pesticida, odnosno insekticida i fungicida. Zato možemo biti uvereni da ćemo ove godine imati kvalitetno i zdravstveno bezbedno povrće.
Možemo biti uvereni da ćemo ove godine imati kvalitetno i zdravstveno bezbedno povrće.
„Još jedna srećna okolnost je i ta što će povrće zbog svog kvaliteta i većeg sadržaja suve materije moći da se čuva u dužem vremenskom periodu. Zato možemo da očekujemo da cene tokom zimskog i ranog prolećnog perioda neće biti visoke“, navodi Ilin.
Srbija prosečno godišnje proizvede od 50 do 60% više povrća nego što je domaćem tržištu potrebno. To znači da ćemo čak i ove godine imati značajne tržišne viškove za izvoz, a svakako će biti dovoljno povrća za domaće potrebe i trenutno aktuelnu pripremu zimnica.
„Zvanična statistika vodi 11 povrtarskih vrsta i za očekivati je da ćemo ove godine proizvesti najraznovrsnijeg povrća na nivou od 1.800.000 do blizu 2.000.000 tona. Tome treba dodati i količine koje se proizvedu u baštama, a one nisu male. Prosečno, one iznose oko 48.000 hektara, kolike su otprilike i površine pod šećernom repom u Srbiji. Sa tih površina proizvede se još oko 400.000 tona povrća, koje uglavnom završi u porodičnim gazdinstvima, a manji deo završi kao tržišni višak na zelenim pijacama, ili za spremanje zimnice“, rekao je profesor.
Izgleda da su profesionalnim proizvođačima ove godine najveći problem prodajne cene povrća. Naime, one su u porodičnim komercijalnim gazdinstvima neuporedivo niže nego na pijacama i u mega marketima. Naravno, to je problem i kupaca.
„Zato ja savetujem svim građanima da se prošetaju do naših sela, da sami kontaktiraju profesionalne proizvođače, pa čak i da odu na njivu i sami uberu sebi povrće. Tako će ono biti neuporedivo jeftinije, a biće i sigurni u njegov kvalitet i bezbednost. Na kraju, to će biti i vrsta fizičke aktivnosti, koja značajno doprinosi zdravlju ljudi“, navodi profesor.
Sagovornik:
Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Komentari