Nema većeg zadovoljstva za baštovane od toga da se glavni deo sezone privodi kraju, a bila je prepuna zdravih i kvalitetnih plodova. Međutim, tom zadovoljstvu može se dodati još i mogućnost da se čuva SEME povrća koje će i u narednim godinama obezbediti predivnu baštu, punu ukusnih plodova. Saznajte u nastavku kako se pravilno čuva seme povrća.
Zašto čuvati seme
Čuvanje semena ima mnogo prednosti. Ne samo da nas proces podstiče da posvetimo veću pažnju životnom ciklusu naših biljaka, pomažući nam da postanemo sposobniji baštovani, već nam takođe daje priliku da uzgajamo jače biljke koje se vremenom prilagođavaju individualnoj mikroklimi našeg vrta.
Možda vas zanima
Kako da dozri ZELENI paradajz?
09/09/2024
Sa praktične strane, posedovanje sopstvenog semena takođe znači da se ne morate oslanjati samo na prodavnice, koje mogu imati ograničenu dostupnost ili možda nemaju sorte koje tražite.
Kada se čuva seme
Optimalno vreme za čuvanje semena zavisiće od biljke i njenog životnog ciklusa. Povrće se generalno može podeliti u dve kategorije: usevi u hladnoj sezoni i usevi u toploj sezoni.
Kulture hladne sezone, kao što su zelena salata i rotkvice, mogu se sejati u rano proleće, a takođe i u jesen, tako da mogu biti među prvim i poslednjim biljkama u vašoj bašti koje su potpuno sazrele.
U međuvremenu, usevi tople sezone, poput paradajza i krastavca, koje obično ne sadimo dok se mraz ne završi, dostići će vrhunac krajem leta.
To znači, u zavisnosti od toga koje povrće odlučite da gajite, mogli biste da ostavljate seme od kasnog proleća do kasne jeseni.
6 saveta kako da sačuvate seme za sledeću godinu
Kako se čuva seme – SAVETI
Kao i svaki drugi proces kada je u pitanju baštovanstvo, ostavljanje semena zavisi od vrste. Jedan ključni element je učenje životnog ciklusa biljke i kako ona izgleda kada njeno seme sazri.
Evo nekoliko saveta za odvajanje semena kod nekoliko uobičajenih povrtarskih kultura.
Luk
Ostavite luk u zemlji i sačekajte da biljka procveta. Kada počne da izbacuje seme, uočićete uredne, male, crne semenke koje imaju ivice. Nežno ga protresete u papirnu kesu da biste ih sakupili.
Kelj
Slično brokoliju i karfiolu, koji su iste vrste, kelj mora da procveta i odleži nakon svog glavnog vremena branja da bi njegovo seme bilo spremno za berbu. Kelj proizvodi dugačke, mršave mahune semena, a kada se osuše, možete ili da sakupite celu mahunu ili da odsečete seme pojedinačno i stavite ih u papirnu kesu.
Paprike
Skoro sve vrste paprika će postati crvene kada su potpuno zrele ili prezrele. Želimo da ih pustimo da prezre i da skoro počne da se raspadaju na biljci. Onda možete da otvorite taj plod i u suštini ostružete ili oljuštite ono seme koje je pričvršćeno iznutra i položite ga na papirni ubrus na noć ili dve.
Šargarepa
Kada šargarepa u potpunosti sazri, ona stvara pravi kišobran cveća. Kada se cvetovi opraše, seme se formira i postaje vidljivo. Možete ih ostaviti da se osuše na biljci, a zatim ih istresti u papirnu kesu. Druga tehnika? Marfi kaže da neki ljudi vole da stavljaju papirnu kesu preko same biljke kako bi izbegli gubitak semena.
Pasulj i grašak
Pre čuvanja semena, sačekajte da listovi biljke “umru” (faza kada su listovi mrtvi, ali koren ostaje živ). Mahuna će postati smeđa, a osušeno seme će čak početi malo da zvecka iznutra. Sačuvajte seme neposredno pre nego što se mahune nekako otvore i prirodno oslobodite seme.
Tikvice
Ostavite tikvice na lozi dok ne požute i ostavite ih tako da tamo što duže sazre pre berbe. Zatim možete izvaditi semenke iz tikvica i ostaviti ih da se osuše.
Preporučuje se da se jedna biljka po usevu povrća ostavi u seme. Ovo će vam i dalje dati dosta semena za skladištenje, deljenje ili razmenu. Jedna biljka tikvice, na primer, može da proizvede čak 50 semenki. A ako sačuvate samo jednu biljku za seme, otvorićete više prostora u vašoj bašti za početak sadnje useva sledeće sezone.
Sušenje semena
Pre nego što osušite seme, važno je da se uverite da je čisto. Neka semena, poput onih iz biljaka paprike, biće prilično suva i čista kada ih sakupite. Ali druge, semenke od tikvica imaće kašastu materiju oko semena koju treba isprati kako bi se sprečila buđ i trulež.
Obavezno operite ta semena, a zatim ih osušite i ostavite da odstoje na papirnom ubrusu dan ili dva van direktnog sunca – idealno, na mestu gde je manje vlage. Što je više vlage u vazduhu, to duže može da prođe da se određene vrste semena potpuno osuše, povećavajući šanse za pojavu buđi.
Kako da skladištite svoje seme (i kreirate biblioteku semena)
Jednom kada su semenke čiste i suve, važno je da ih držite na hladnom i tamnom mestu. Najbolje je da ih držite u okruženju koje je potpuno suprotno od onoga u kom ih uzgajate — dakle na mestu gde nema vlage, hermetički zatvorenom. Ovo će pomoći da se seme duže zadrži u stanju mirovanja.
Međutim, ako planirate da koristite seme u roku od nekoliko meseci, hermetički izolovan prostor nije toliko važan. Dovoljno je da čuvate seme u smeđim kesama na hladnim, tamnim mestima.
Ako se pravilno osuši i skladišti, kratkotrajno seme (to jest, seme sa kraćim rokom trajanja), kao što su kukuruz, luk, paškanat i spanać, obično može trajati jednu do dve godine.
Semenke srednjeg veka, poput šargarepe, pasulja, celera, blitve, patlidžana, graška, bundeve i tikvica, mogu trajati do pet godina, dok dugovečne semenke, koje uključuju brokoli, karfiol, kupus, krastavac, kelj, zelenu salatu, dinje, paprike i rotkvice, mogu trajati mnogo godina.
Na kraju krajeva, kao i većina aspekata baštovanstva, čuvanje semena se zasniva na pokušajima i greškama. Ali upravo to čini proces uzbudljivim.
Izvor: CBC
Komentari