Domaćini već sada razmišljaju šta bi ove godine mogli saditi u bašti. Ali kada planirate povrtnjak, morate znati da previše zasađenih biljaka može biti samo izvor problema. One mogu dovesti do prenatrpavanja i stvaranja korova. Profesor Žarko Ilin sa nama je podelio još nekoliko korisnih saveta za sva porodična gazdinstva koja gaje povrće u svojim baštama ili tek planiraju da je osnuju.
„Na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, odnosno na okućnicama važno je podeliti bašte u 4 jednaka dela i organizovati proizvodnju na relativno maloj površini. Za jednu četvoročlanu porodicu je dovoljno između 250-400 metara kvadratnih da bi se obezbedila dovoljna količina svih povrtarskih vrsta, tokom čitave godine i do pristizanja ranog povrća naredne godine“, objašnjava profesor Ilin.
Možda vas zanima
Dalje, profesor objašnjava kako baštu treba podeliti po grupama biljnih kultura. Na prvo mesto dolaze biljke koje zahtevaju đubrenje organskim đubrivom: paprika, paradajz, kupus, karfiol, brokola, krastavac. Sve vrste koje su toploljubive i daju velike prinose. Na drugom mesto dolazi lukovičaste vrste: crni luk, praziluk, beli luk… Na treće mesto dolaze korenaste vrste, kao što su: šargarepa, peršun, paškanat, celer, cvekla, rotkva, rotkvica. I na četvrom delu se sade leguminoze, pre svega grašak, boranija. Rotacijom ovih useva će praktično na prvo mesto doći ponovo iste biljke nakon 5 godina.
„Na ovaj način je moguće gajiti preko 30-40 biljnih vrsta tokom godine, pogotovo kada imamo na umu da je povrće moguće proizvoditi kao prethodni usev, kao glavni, kao međuusev i kao naknadni usev. I to treba koristiti na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, na malim površinama. Ako su bašte veće pojaviće se i tržišni viškovi, stim da oni ne mogu da završe u lancima megamarketa, ali mogu kod komšija i prijatelja ili na zelenim pijacama, što je dodatni izvor zarade“, kaže profesor Ilin.
Prema njegovim rečima, za ovu vrstu proizvodnje povrća je zanimljivo da se odvija gotovo u celosti po principima organske proizvodnje jer nema tretiranja, nema upotrebe pesticida, što znači da se proizvodi zdravstveno bezbedan proizvod, visoke biološke i nutritivne vrednosti i što je velika prednost, uvek u toku dana možete da odete u svoju baštu i ubrati sveže povrće.
Površine pod baštama u Srbiji se kreću na nivou od preko 48.000 hektara, što nije uopšte mala površina i što je duplo više nego pod šećernom repom, te se može reći da se radi o ozbiljnoj proizvodnji.
Gajenje povrća jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za svoju porodicu. Povrće uzgajano u vašem povrtnjaku ima bolji ukus i bogatije je hranljivim sastojcima od bilo kog kupljenog povrća, zato što možete da ga uberete kad god poželite i da ga odmah koristite, ili da ga konzervirate kada je najzrelije. Postoji veliki broj biljaka koje možete da zasadite u vašu baštu ili na vašu terasu, a mi smo vam dali nekoliko predloga ostalo je na vama.
Sagovornik: dr. Žarko Ilin, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
Komentari