Da bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju, proizvođači usvajaju nova znanja i veštine, savete struke, unose izmene koje će dovesti do boljitka. Poljoprivrednik Petar Lazić, iz Novih Karlovaca kod Inđije, pravi je primer za to. Naime, ovaj Vojvođanin je u cilju ubrzavanja poljoprivrednih radova i što kvalitetnijeg obavljanja posla setve sam počeo da konstruiše ručne sejalice.
Niska plata ga je podstakla da se okrene povrtarstvu
Na gazdinstvu koje uključuje 17 katastarskih jutara vlastite zemlje i nesto površine u zakup, do pre 6 godina njegova porodica se bavila isključivo ratarstvom i sejali su samo kukuruz i pšenicu. Povrće trenutno gaje na jednom katastarskom jutru dok su za sledeću godinu za povrtarske kulture obezbedili dodatna dva.
„Najveći deo naše povrtarske proizvodnje zauzima paprika ajvaruša. Pored nje gajimo još kupus, karfiol i paradajz. Uz maksimalno ulaganje u obe grane poljoprivrede dolazimo i do odličnih prinosa. Posedujemo svu neophodnu mehanizaciju za obradu zemlje koja je u zadnjih 10 godina u većem delu obnovljena”, započeo je razgovor sa nama Petar Lazić.
Kako kaže, sve je počelo još dok je radio u firmi, njegova plata nije bila velika, pa je došao na ideju da se bavi i dodatnim poslom a odluka je bila da to bude povrtarstvo. U početku je, tvrdi, bilo naporno raditi dva posla, problem je bio oko setve paprike jer su u startu dosta kasnili što se kasnije odražavalo na nižu cenu krajnjeg proizvoda.
Setva povrća i do 10 puta brža
Razgledajući snimke i slike mašina sa interneta iz inostranstva došao je na ideju da napravi probnu sejalicu za papriku kako bi ubrzao setvu. Prema njegovim rečima, ta probna mašina nije bila perfektna ali je obavila setvu mnogo brže nego ručna setva. Danas se uz pomoć njih brzina setve meri i do 10 puta brže.
„Ja sam po zanimanju mašinski tehničar pa je odatle i proisteklo interesovanje. Mada sam većinu poslova što se tiče obrade metala, drveta i plastike, naučio od oca a neke savete i ideje kako bih unapredio mašine dobijao od komšije koji je po zanimanju metalostrugar ali se poprilično razume i u ostale sfere mašinstva. U tri godine bavljenja proizvodnjom drastična je razlika i po izgledu i po funkciji novih mašina u odnosu na prvobitne”, istakao je naš sagovornik.
U planu proizvodnja mašine za postavljanje folije
Danas se na njihovom poljoprivrednom gazdinstvu proizvode dve vrste univerzalnih sejalica za više vrsta kontejnera koje seju semena nepravilnog oblika ali i okrugla, namenske sejalice za određenu vrstu kontejnera i povrća, prese za sabijanje supstrata, ručne i pneumatske.
Njihova uloga je da sabijenjem neutrališu vazdušne džepove u supstratu to jest da seme ima dodir sa zemljom preko cele njegove površine i da ono bude posejano na istu dubinu.
„Ove godine smo konstruisali jos jednu mašinu, takozvani izbijač rasada iz kontejnera koji ima funkciju da presadnicu izbije iz kontejnera od dole jer ručnim čupanjem rasada može doći do oštećenja stabljike i ta biljka se baca. U planu nam je da počnemo proizvodnju mašina za postavljanje folije ali za to ima vremena”, govori o daljim planovima Lazić i dodaje da su univerzalne sejalice kupovali i cvećari jer seju i određene vrste cveća.
Početak proizvodnje ajvaruše skup, ali se zarada vrati
Što se tiče paprike ajvaruše, on ocenjuje proizvodnju kao relativno isplativu. Cena se u zadnjih šest godina, kako kaže, nije drastično menjala. Uvek je tu negde od 80 do 100 dinara prva klasa.
„Ulog za papriku je ogroman, počevši od jesenjeg đubrenja stajskim i veštačkim đubrivom, pa dalje creva kap po kap, malč folije, kontejneri, supstrat, seme, hemija. Sam start košta puno a čeka se 6 meseci kako bi se uložen novac vratio i krenula zarada. Paprika zahteva preciznost, rade se 4-5 prskanja hemijom koja ne smeju da se izostave, plus pre i posle svake kiše”, istakao je za kraj ovaj proizvođač.
Prva klasa te povrtarske kulture bude unapred poručena i gotovo svu količinu prodaju kod kuće dok ostale njihove proizvode koji uključuju kupus, karfiol i paradajz i drugu klasu paprike prodaju na pijacama.
Komentari