Da bi biljka povrća bila kvalitetnija i rodnija, potreban je dobar, kvalitetan rasad. Zato je otpornost biljke rasada od semena do presađivanja i sadnje na otvorenom ili u plastenicima presudna za dalji razvitak i prinos. Ljiljana i Miroslav Živanović iz sela Dučina kod Sopota bave se povrtarstvom već sedam godina, a proizvodnjom rasada poslednjih pet. Na 80 ari na otvorenom i 18 pod plastenicima gaje više vrsta paprike, paradajza i krastavca.
„Počeli smo povrtarstvom da se bavimo kako bismo stvorili posao deci, međutim, na kraju smo ipak mi nastavili time da se bavimo. Pošto smo kupovali rasad od drugih, došao sam na ideju da ga i mi proizvodimo, a sada nam je proizvodnja rasada daleko isplativija od gajenja povrća”, kaže Miroslav.
Možda vas zanima
Svoje plastenike opremili su stabilnijom konstrukcijom, sistemom kap po kap i grejanjem na biomasu preko ukopanih cevi ispod rasada. Baveći se proizvodnjom rasada, bračni par Živanović uočio da je potrebno ispuniti još nekoliko uslova da bi rasad bio kvalitetan i kasnije rodan.
„Naš se rasad razlikuje po tome što su uvek original semena, uvek je zdrav, što znači da nije bolovao, ne skidamo zaperke, više daje roda, biljka se bolje razvija i brže raste. Nije stvar da rasad bude samo na oko lep, ako je on do prodaje preživeo mnoge stresove i boljke, nije dobar”, ocenjuje Ljiljana.
Rasad paradajza i naročito paprike sklon je bakteriozi, usled prevelike vlažnosti, velike gustine i slabog provetravanja prostora u kojem se gaji. Razne patogene gljivice se baš u ovim uslovima razvijaju, pa je potrebno zaštititi rasad dostupnim dezinfikacionim sredstvima i preparatima.
„Rasad prilikom sadnje semena, a i kasnije, štitimo sredstvom protiv bakterioze. To sredstvo je zapravo skup pozitivnih bakterija. Ono čisti biljku od raznih patogena i daje joj snagu, a na prirodnoj je bazi – organsko i nema karencu. Njime zalivamo i prskamo”, kaže Ljiljana.
Kažu da ih je ovo sredstvo „poštedelo mnogih muka”, a dodatno je povećalo kvalitet prinosa i plodova. Međutim, preventiva patogenima leži najpre u deklarisanom semenu, u čemu su složni mnogi stručnjaci povrtarstva, a iz iskustva potvrdio je to i bračni par Živanović. Loša zemlja, s druge strane, može biti izvor patogena.
„Mi za rasad koristimo samo kupovnu zemlju, jer je to jedan od bitnijih faktora, upravo zbog tih parazita koji se nalaze svuda, pa ne koristimo šumsku zemlju. Na otvorenom menjamo kulture koje sejemo na istom mestu i dobro nam sve rodi”, kaže Miroslav.
U prodaji zdrav i kvalitetan rasad, prema rečima Živanovića, prepoznaje se tako što je nizak i sabijen sa kratkim internodama, odnosno prostorom između jednog i sledećeg para listova. Takođe, rasad ne sme biti prestar, pa se paradajz prodaje do 45 dana, a paprika i do 60 dana od dana sejanja. Saksija rasada mora da bude puna žila, i to belih, jer je to znak da se brže „hvata” za zemlju i brže raste.
„Ljudi na pijaci vole da rasad bude visok i veliki, ali to nije dobar rasad – to znači da je bilo previše zalivanja i previše toplote, a mušterije sada više gledaju cenu nego kvalitet”, objašnjava Miroslav i dodaje da iako se cena rasada godinama ne menja drastično, troškovi proizvodnje se povećavaju.
„Ne dobijamo nikakve subvencije za povrtarsku proizvodnju. Uzimali smo kredite i ja se bavim još jednim privatnim poslom od čije zarade ulažem u sve ovo. Sagradio sam sam modifikovane plastenike i planiram proširenje, ali sa modernijom proizvodnjom, sa automatskim zalivanjem i prskanjem kako bi nam bilo lakše i isplativije”, kaže Miroslav.
Komentari