Ove godine rod krompira u Srbiji je manji, a kvalitet lošiji i čini se da se setvene površine smanjuju. Iako trenutno ne postoji problem sa hiperprodukcijom te kulture u zemljama Evropske unije, izgleda da ćemo mi ipak biti prinuđeni da tu namirnicu uvozimo. O tim problemima razgovarali smo sa dr Živkom Bugarčićem.
„Verovatno ćemo, kada je reč o prinosu po hektaru, imati za nijansku lošiji rod, u odnosu na višegodišnji prosek do sada. Ono što je činjenica jeste da mnogo krompira ove godine neće uopšte biti izvađeno zato što je taj krompir vegetaciju završio veoma rano, polovinom jula meseca”, objašnjava dr Živko Bugarčić.
„Visoke temperature su lako ušle u zemljište kroz pukotine, posebno na onim parcelama koje su u prethodnom periodu navodnjavane, pa je krompir dobro rodio. Kada krompir rodi 40 i više tona dolazi do pucanja zemlje i bez takozvanog bubrenja.“
Možda vas zanima
„Takođe, deo roda je propao jer su se pojavile razne štetočine krajem jula i početkom avgusta meseca. U prvom redu to su štetočine koje imamo godinama, kao što su žišnjaci i larve sovica, međutim, pojavila se i jedna štetočina koja je nanela velike štete na širem području Srbije, posebno na jugu i u okolini Čačka. Reč je o krompirovom moljcu.“
„U brdskom području suša je takođe poranila. Krompir je u tim krajevima tek bio u fazi sklapanja redova pa će prinos biti znatno umanjen, a krompir sitan. Zato, ne samo da nećemo imati dovoljne količine krompira, već ni dovoljno kvalitetnog krompira, pa ćemo ponovo uvoziti tu namirnicu. Jesmo jedan deo uvezli u toku leta, ali bojim se da će to biti znatno manje nego što ćemo izvesti.“
Činjenica je da mnogo krompira ove godine neće uopšte biti izvađeno zato što je taj krompir vegetaciju završio veoma rano, polovinom jula meseca.
Kada je reč o setvenim površinama, kakva je situacija na tom polju?
„Činjenica je da je proizvodnja krompira za većinu proizvođača sve manje rentabilna. Zato su mnogi proizvođači značajno smanjili površine pod krompirom ili potpuno odustali od te kulture.“
„U Vojvodini, sa druge strane, ima proizvođača koji krompir proizvode na velikim i kvalitetnim površinama, sa kvalitetnom agrotehnikom, dobrim semenom i regularnim navodnjavanjem. Oni postižu veoma visoke prinose i neki od njih su počeli sa desetak hektara, a danas imaju i po više od 100.“
„Dakle neki izlaze iz ove proizvodnje, ali drugi zauzimaju njihovo mesto. Ipak, površine krompira se, ukupno gledano, smanjuju i po setvenim površinama i u fizičkom obimu.“
Dakle kultura koju smo nekada izvozili i na njoj dobro zarađivali sada postaje deficitarna?
„Imamo mnogo dobrog, kvalitetnog krompira u toku leta, u julu mesecu. Tada ga i izvozimo, za Crnu Goru ili Rusiju. Ipak, mi sami smanjujemo površine, a i priroda nam uzima deo njih, zato u toku proleća uvozimo krompir.“
U brdskom području suša je takođe poranila. Krompir je u tim krajevima tek bio u fazi sklapanja redova pa će prinos biti znatno umanjen, a krompir sitan.
„Prošle godine smo, na žalost, imali situaciju da smo bili zapljusnuti talasom hiperprodukcije krompira u zemljama Zapadne Evrope, posebno iz nekoliko zemalja koje su zaista veliki proizvođači. Zato smo mi krompir uvozili pre nego što smo samo počeli da ga vadimo.“
A kada je reč o sortimentu, da li se kod nas sada već krompir razvrstava za određene industrijske potrebe kao što su čips, pire i slično?
„Proizvođači koji rade idustrijsku preradu svakako su odmah uvideli od koje se sorte šta isplati raditi. Primera radi, krompir za kocku, koja se dodaje u supe, čorbe i slično. Ona ne može da se napravi od bilo kog krompira već postoje namenske sorte.“
„Takođe, kada je reč o prinosu i postojanosti krompira na tezgama, proizvođači i prometnici su utvrdili šta je povoljnije. Zato imamo značajnu promenu sortimenta u poslednjih desetak godina, a posebno u poslednjih nekoliko. Proizvođači uviđaju da sorte koje su rađale po 40 tona sada imaju konkurenciju, jer postoje i sorte koje rađaju po 50 i više tona po hektaru.“
„Međutim, mi još uvek nemamo jasno definisanu razliku kroz pakovanje, gde bi se jasno sugerisalo potrošačima šta je bolje da kupe za salate, prženje, kuvanje i slično. To takođe otvara vrata onima koji proizvode veću količinu krompira da uđu smelije u sistem pakovanja i u komunikaciju sa velikim marketima kako bi imali prepoznatljiv proizvod.“
Supermarketi su takođe među onima koji bi mogli da ohrabre manje i srednje proizvođače krompira da se odluče na promene u proizvodnji krompira.
Dakle, ako se podvuče crta, mogli bismo da kažemo da ova godina ne odudara mnogo od prethodnih i da se može pojaviti šansa i za manje proizvođače krompira?
„Kada se na ovakvim godinama oni koji znaju da rade pokažu kao majstori u svom poslu onda je to prilika da zarade i da smelije uđu u neke nove poslove. Ja zaista očekujem da ćemo mi slediti ono što se desilo velikom broju severnijih ili severo-zapadnih komšija koji su prihvatili razne promene. Supermarketi su takođe među onima koji bi mogli da ohrabre manje i srednje proizvođače krompira da se odluče na takav korak.“
Kako biste više saznali o krompirovom moljcu, štetočini koja je nanosi ogromne štete u poljima krompira, i to tokom cele godine, kliknite OVDE.
Sagovornik:
Dr Živko Bugarčić
Komentari