Ovih dana, kao i svakog oktobra, sprovode se radovi na završetku berbe i pripremi povrća za zimu. U svim baštama i velikim njivskim proizvodnjama najviše je ostalo korenastog povrća. Ovih dana se intenzivno iz zemljišta vade šargarepa i cvekla koje su posejane tokom maja i juna, ali i peršun i paškanat koji su i ranije sejani. I sva posejana rotkva i repa se takođe do kraja oktobra vadi iz staništa, kao i pasulj, krastavci, tikvice, kasni kupus, kasni kelj, kasni karfiol i keleraba, uz sve preostale količine paradajza, paprike, patlidžana, praziluka i blitve.
Svaki deo biljke ima najbolje vreme za berbu!
Uvek je jako dobro ako postoji mogućnost da se berba obavi u dane pogodne za odgovarajući deo biljke, koren, plod, list ili cvet. Kako bi se povrće koje se skladišti bolje održalo, važno je za pojedine vrste i doba dana u kom se bere. Lisnato povrće je potrebno brati u ranim jutarnjim satima, dok je još vlažno od rose, jer će na taj način ubrano najduže ostati sveže.
Možda vas zanima
Korenasto povrće treba vaditi iz zemljišta u dane pogodne za korenasto povrće, ali u poslepodnevnim i predvečernjim satima. U to vreme se energija koja kruži prirodom spušta u zemljište i na taj način ubrani delovi biljaka koji su pod zemljom će se najbolje čuvati tokom zime, a biće i najkvalitetniji.
Treba se pridržavati preporuka o vremenu branja ako se povrće skladišti, a ako je namenjeno za svežu upotrebu, onda je uvek najbolje brati ga odmah, neposredno pred pripremu i konzumiranje.
Preporuka za biološku proizvodnju je da se ne obavlja jesenje veliko spremanje u bašti
Mnoge vrste lisnatog povrća nije neophodno brati u jesen jer bez problema mogu da prezime u bašti, pa čak mogu da se beru i kad su ispod snežnog pokrivača, kao na primer, nekoliko vrsta kelja i praziluk. Ovo i slično povrće može da se sačuva ako se pokrije slamom preko zime i tako se spreči izmrzavanje. Kad govorimo o prezimljavanju kelja u bašti, važan je i podatak da zelene mekane glavice lakše podnose niske temperature i mogu prezimiti na otvorenom ako temperatura nije izuzetno niska, ispod -10 i ako nema snežnog pokrivača. Zrelije glavice kelja, ali isto tako i zelje, treba ubrati ovih dana i odložiti u skladište da se lakše održi tokom zime.
Većina baštovana ima naviku da tokom jeseni raščisti baštu, pokupi sve ostatke, počupa korenje, i tako dalje. Međutim, preporuka za biološku proizvodnju, koju je lakše sprovesti u manjim baštama i okućnicama, jeste da se ne obavlja „jesenje veliko spremanje“, sem ako je zemljište gusta i teška ilovača.
Ako jeste ilovača, onda je treba dobro prekopati i ostaviti nepokrivenu da dobro izmrzne tokom zime. Na svim ostalim vrstama zemljišta savet je da se ostavi prekrivena ostacima i da tako prezimi, pa da se bankovi očiste u proleće i izbuše vilama. Preporuka je i da se tamo gde ima mogućnosti zemljište malčira slamom ili senom da bi se sačuvala aerobna svojstva zemljišta.
Peršun i paškanat su u zemljištu tokom zime izloženi dejstvu glodara!
Iako neke vrste korenastog povrća mogu bez problema da prezime u zemljištu, kao što su peršun i paškanat, treba znati da su tada izloženi dejstvu glodara, pa ih je ipak bolje izvaditi u jesen pre smrzavanja zemljišta, i zatim zdravo i neoštećeno korenasto povrće ostaviti u podrume, trapove ili jednostavno prekriti peskom da na taj način prezime.
Ostavljanje povrća u trap
Važno je znati da trap može da se napravi u svakom dvorištu. Neophodno je da dan kad se trap pravi bude sunčan i da nema padavina, a ova jesen je idealna za te namene, najbolje krajem oktobra ili početkom novembra. Pravi se na travnjaku, na nekom uzvišenju u dvorištu kako bi bio ocedan tamo gde nema pojave površinskih i podzemnih voda. Trap je delom ukopan u zemljište i prekriven zemljom. Obavezna mera kod podizanja trapa je da se iskopa kanal oko njega za oticanje vode. Važno je da formiran trap na poprečnom preseku ima trapezasti oblik i da visina bude nešto viša od jednog metra. Ako se tokom zimskog perioda, kada su napolju temperature ispod nule, primeti povišena temperatura u trapu, onda je to siguran znak da je došlo do kvarenja i truljenja plodova.
Ubedljivo najlošiji način čuvanja plodova tokom zime je zamrzavanje!
Iz trapa se vade manje količine povrća, ali ipak dovoljne za nekoliko dana da se ne bi stalno otkopavao. Najsigurnije je da se najpre vadi povrće sa južne strane trapa, ali je važno da se do početka marta izvadi sve lagerovano povrće da ne bi počelo truljenje.
Ako u svojoj berbi imate veću količinu korenastog povrća koje je pretrpelo različita oštećenja, onda ga treba odmah očistiti i preraditi na neki drugi način. Sve vrste luka je najsigurnije uplesti u vence ili ga zapakovati u manje mrežaste vreće i zakačiti na promajno i suvo mesto.
Ako je krompir lagerovan van trapa, neophodno je da se svake nedelje prevrće na drugu stranu kako bi se sprečilo izbijanje klica.
Ubedljivo najlošiji način čuvanja plodova tokom zime je zamrzavanje, jer hrana koja je dugo vremena uskladištena u zamrzivaču gubi svoju vitalnu energiju, koja ljudskom telu pomaže u očuvanju imuniteta. Zamrzavanje je opravdano samo ako se hrana čuva za kraći vremenski period.
Kad se svi jesenji plodovi povade iz zemljišta i uberu, može se pristupiti jesenjoj setvi i sadnji povrća. U bankove se seju spanać, salata i blitva, a istovremeno se sade zimska salata, crni i beli luk i praziluk.
Komentari