Porodica Bogdanov se u vojvođanskom selu Đurđevu bavi organskom proizvodnjom, a među kulturama koje gaje tu je i bamija, povrće za koje mnogi ranije nisu čuli, a danas je našlo široku primenu u kulinarstvu i steklo popularnost. Aleksandar Bogdanov je sa nama razgovarao o tome koliko je zahtevan, ali i isplativ uslov bamije.
Foto:Aleksandar Bogdanov
Bamija je naročito osetljiva na niske temperature
„Bamiju uzgajamo na otprilike 4 -5 hiljada kvadrata, to je skoro jedno jutro. Pre neke tri godine smo došli do navedene površine i od tada je nismo povećavali. Na ovu kulturu najviše utiču temperaturni uslovi, to jest hladno vreme“, započeo je priču ovaj organski proizvođač.
Kako kaže, protekle godine su imali veliki problem sa proizvodnjom bamije jer su je zbog vremena zasadili tek krajem juna (probali su da je uzgajaju i iz rasada i iz semena, iz semena se bolje pokazala), te je zbog dosta kašnjenja plod bio slab. Kako su i ove godine bile nepovoljne klimatske prilike, kaže da nije siguran kakav će prinos moći da očekuju, međutim vec su je posadili.
MOŽDA VAS ZANIMA
Najveća količina koju su uspeli da dobiju na navedenoj površini je 2 tone, ističe on.
Od organske proizvodnje teško može da se živi
Pored bamije uzgajaju i lešnike koje imaju pod površinom od jednog hektara, crni pasulj, malu površinu pod paradajzom, šparglu. Ističe da su probali i sa drugim kulturama kao što su beli kukuruz i cvekla međutim ništa se nije pokazalo kao isplativo, te su se zadržali samo na tome. Svoje proizvode prodaju na pijaci i putem društvenih mreža.
Naš sagovornik ističe da situacija u organskoj proizvodnji bamije nije nimalo obećavajuća, ali ni kada je reč o celokupnoj organskoj proizvodnji.
„Nema kupaca, tržište je malo, proizvođači koji prodaju organske proizvode teško da mogu da žive od toga. Postoji par proizvođača koji su zadovoljni, ali su oni na pijacama već dve decenije. Kada je u pitanju proizvodnja bamije, ukoliko se zarada raspodeli na 12 meseci koliko ima godina, dolazi se do cifre od samo 50 do 100 evra mesečno, a gde su ulaganja za koje mora da se izdvoji“, izneo je ovaj poražavajući podatak Aleksandar Bogdanov, koji je pored organske proizvodnje morao da se zaposli jer je prema njegovim rečima video da je to finansijski neizdrživo.
Foto:Aleksandar Bogdanov
Bamija se bere po najjačem suncu
A, ističe, bamija iziskuje dosta fizičkog rada. Kako kaže, tri puta su je okopavali, ali trava je pored toga ipak narasla, a zahtevno je i branje. Naime, najbolje je kada se ona bere suva, ne ujutro po rosi jer je vlažna, tako da se, tvrdi on, najbolje bere po najjačem suncu.
Kada je o bolestima koje je napadaju reč, dešava se da je nekad napadne plamenjača, a što se tiče insekata to su smrdljivi martini i biljne vaši. Kako kaže, organskim proizvođačima je dozvoljena upotreba određene količine plavog kamena po hektaru, što je štiti od plamenjače.
Ovaj organski proizvođač naglašava da je njihova porodična proizvodnja počela davno, kada je njihov deda odbijao upotrebu hemijskih sredstava, a čak nije želeo da kupi ni traktor, već je dugo godina obrađivao uz pomoć konja. Uprkos tome što njihova organska proizvodnja datira od ranije, on ističe da njemu kao mladom ne uliva nikakvu nadu i naročitu želju da se njome bavi više.
Komentari