Sezona krompira, namirnice koju gotovo svakodnevno koristimo u ishrani, polako se završava. Zato smo sa stručnjakom, gospodinom Živkom Bugarčićem, razgovarali o ovogodišnjoj proizvodnji krompira u Srbiji. Upitali smo ga kako je on ocenjuje i da li ćemo ove godine imati dovoljno krompira za naše potrebe, ili će nešto čak ostati i za izvoz.
Doktor Živko Bugarčić objasnio nam je kakva je bila ovogodišnja proizvodnja krompira u Srbiji.
Možda vas zanima
„Kada je reč o proizvodnji krompira u našoj zemlji, počeo bih priču od ranog proleća. Naime, sadnja je u mnogim krajevima počela ranije nego inače i krompir je u potpunosti bio posađen zaključno sa krajem marta meseca. U ravničarskim područjima, kao što je Vojvodina, proizvodnja krompira sve je značajnija u odnosu na prethodni period.“
„Pojavljuju se proizvođači koji iz godine u godinu ostvaruju sve bolje prinose. Oni su uglavnom krompir sadili u aprilu. Mogu da kažem da je za područje Vojvodine ovo bila jedna izuzetno povoljna godina za razvoj i povrtarskih i ratarskih useva. Prinosi su jako dobri, kao i kvalitet roda.“
„Bilo je nekih problema sa zemljišnim štetočinama, naročito sa žičnjacima i sovicom. Osim toga, u jednom delu zapadne Srbije, na primer u dolini Morave i brdsko-planinskom području, ljudi su početkom juna imali i probleme sa plamenjačom. Ona je uništila mnoga krompirišta koja su tek odrasla i bila oko 10 do 15 centimetara.“
„Ukoliko posmatramo ukupnu proizvodnju krompira u Srbiji, mogli bismo da kažemo da se smanjuju površine pod ovom kulturom, kao i broj njenih proizvođača i potrošača. Ipak, oni koji ostaju u ovom poslu rade sve bolje i imaju vrhunske prinose i kvalitet. U dolinama reka i u Vojvodini odavno imamo proizvođače koji ne znaju za prinos manji od 40 tona po hektaru, a ima mnogo onih i koji ostvaruju više od 60.“
„Kada je reč o rodu, ove godine on će biti prosečan. To znači da bi trebalo da imamo sasvim dovoljno krompira za domaće potrebe, ali imam utisak i da ćemo u periodu koji je pred nama izvesti jednu količinu krompira, jer imamo konkurentnu cenu u odnosu na, recimo, Rumuniju ili Bugarsku.“
Ukoliko posmatramo ukupnu proizvodnju krompira u Srbiji, mogli bismo da kažemo da se smanjuju površine pod ovom kulturom, kao i broj njenih proizvođača i potrošača.
„Mi već izvozimo krompir za Crnu Goru. Moguće je da će se u narednom periodu manje količine izvoziti, jer nemamo adekvatna skladišta i ne možemo da zadržimo kvalitet. Upravo zbog toga moguće je da ćemo na proleće sledeće godine i uvoziti merkantilni krompir.“
Da li to znači da je posedovanje skladišta veoma važna stavka za ljude koji se bave proizvodnjom krompira?
„Svakako. Korenasto-krtolaste biljke su pune vode. Krompir, na primer, ima 20% suve materije, a 80% vode. To znači da je on izuzetno osetljiv na oscilacije, temperaturne promene, vlagu i drugo. Zato samo dobra skladišta mogu da sačuvaju kvalitet ove namirnice do kasnih prolećnih meseci.“
„Veliki deo naše proizvodnje krompira, nažalost, počinje da proklijava već u februaru. Proizvođači i kupci se često plaše niskih temperatura, ali zapravo tokom skladištenja veće probleme pričinjavaju visoke temperature, kao i neadekvatna ventilacija. Rezultat toga je da krompir počinje intenzivnije da diše, što dovodi do kaliranja, odnosno gubljenja težine krompira, a istovremeno se pojavljuju i klice.“
„Problem klica se donekle može rešiti i upotrebom preparata protiv klijanja krompira. Međutim, da bi se krompir kvalitetno čuvao, trebalo bi da se primenjuje i tretman protiv klijanja i kvalitetna ventilacija, čak ukoliko postoji mogućnost i hlađenje magacina.“
Prošle godine je izuzetno bilo aktuelno pitanja krompirovog moljca koji nanosi velike štete proizvođačima, naročito prilikom skladištenja. Kakva je situacija ove godine sa njim?
„Prošle godine je moljac pravio probleme i neposredno pre vađenja krompira, ali i tokom vađenja i u skladištenju. Za razliku od prošle godine, ove smo imali malo dinamičnije procese u atmosferi. Smenjivali su se prohladni periodi, na primer u avgustu, pa smo onda prošlog meseca imali prilično niske temperature u toku noći i jutra. S druge strane, imali smo i veliku količinu padavina, što takođe doprinosi smanjenju problema sa moljcem.“
„Osim toga, i Ministarstvo poljoprivrede bilo je bolje organizovano, a lokalne fitosanitarne službe i proizvođači su preduzeli neke korake, pa je sve to zajedno uslovilo smanjenje problema sa moljcem. Bilo je nekog leta moljca u drugoj polovini jula, ali on u tom periodu nije naneo značajnije štete usevima. Naravno, moljac ostaje latentan problem i trebalo bi stalno da se radi na kontroli njegove brojnosti.“
Sagovornik:
dr Živko Bugarčić
Komentari