Veselin Dinić iz Batušinca, bavi se proizvodnjom povrća i to paradajza, krastavca i zelene salate u plasteniku. Pitali smo ga koja je minimalna površina za proizvodnju povrća i da li ova grana poljoprivrede ima perspektivu.
„Moje gazdinstvo je organizovano za plasteničku proizvodnju. Na pola hektara plastenička proizvodnja i na pola hektara na otvorenom“, kaže Veselin.
Možda vas zanima
On najčešće uzgaja paradajz i krastavac, a najviše zelenu salatu, dok papriku vrlo malo. Kako sam kaže, paradajz ide sezonski za rano proleće, onda idu letnje salate, a plastenik se otvara – skidaju se folije sa plastenika. Pored plastenika, Veselin gaji zelenu salatu i na otvorenom tokom cele godine.
Koja je minimalna površina za proizvodnju povrća?
„Minimalna površina, danas, za jednu porodicu je pola hektara zatvorenog prostora. Ispod pola hektara je nešto sasvim drugo jer su troškovi proizvodnje mnogo porasli, da ne pričamo sad o hemiji, đubrivima… i svemu ostalom, sve to vuče jedno za drugim“, kaže Veselin.
Prema njegovim rečima, cene su ostale na istom već 7-8 godina i jedino neka ekstremna situacija da se desi, kao što su letos bile kiše u julu mesecu zbog čega je plamenjača napravila haos u zasadima, pa je sada paradajz skup, a kupus i karfiol su otišli preko 100-150 dinara u veleprodaji.
„Ali nije to stalno. Nije to svake godine. Svaka godina je za sebe i nije ista“, kaže Veselin.
Da li vam u proizvodnji pomaže porodica?
„Ja i supruga radimo uz pomoć troje dece. Doduše, oni su malo poodrasli, pa polako stvaraju svoje porodice ali, kada god su slobodni i imaju slobodno vreme oni su uvek u bašti, uvek pripomognu nešto: i kada se seje i kada se rasađuje, i kada se priprema roba, kada se pakuje… svi smo prisutni. To je porodičan posao“, zadovoljno kaže Veselin.
Kako sam kaže, njih petoro stignu da obrade sve baš kako treba. Oni se dobro organizuju, najčešće je to vikend, kada niko ne ide na posao i tada se odrade najteži delovi posla.
Koliko je siguran plasman proizvoda važan?
„Prodaja je najvažniji deo svega ovoga. Znači, plasman robe – to nam tako teško stoji. Ja trenutno nemam problema jer se trudimo da napravimo jedan kvalitetan proizvod. Imamo stalne kupce, recimo i na Kvantaškoj pijaci i jedna firma koja to radi distributivno, oni imaju svoje piljare, svoje maloprodajne objekte i oni to distribuiraju“, navodi Veselin.
Prema njegovim rečima, što se tiče udruživanja, ljudi nemaju vremena da se posvete udruženju. „Znači, treba neko ko će da spoji sve te ljude da bi udruženje moglo da živi“, zaključuje Veselin.
Šta je potrebno za izvoz povrća van zemlje?
„Dosta je bitno udruženje, ta udruživanja, da ljudi počnu da veruju jedni drugima“, kaže Veselin.
Prema njegovom mišljenju, udruživanje je bitno da bi mogli da naprave jedan sličan proizvod, da se odluče za nekoliko hibrida koji su slični i da svi imaju sličnu proizvodnju. Na taj način bi se moglo za jednu nedelju ili kraće napuniti jedan ili dva šlepera.
On smara da je potrebno da se poveća površina i da bude obimnija proizvodnja kako bi se napravila količina koja bi mogla da se ponudi.
„Sa malom količinom, ne možemo nigde i nikom da pariramo“, zaključuje Veselin.
Kako se boriti protiv uvoza jeftinog povrća iz inostranstva?
„Sa time ne možemo da se borimo. Samo tržište to diktira. Jednostavno, ako je ponuda manja sa naše strane, sa strane proizvođača, trgovci će vrlo lako da uvezu“, kaže Veselin.
Prema njegovim rečima, što se tiče albanskog paradajza, oni počinju sa proizvodnjom mesec ili dva ranije i ranije počnu da beru. Zatim, dolazi paradajz iz Grčke, dolazi iz Turske, a oni imaju proizvodnju od oktobra do Nove godine i od Nove godine krenu da beru, i taj paradajz dolazi kod nas jer u tom periodu mi nemamo proizvodnju.
„Međutim, početkom juna se to preklopi, i uvozni i naš paradajz, oni uvezu neku malo veću količinu i onda tu padne cena, prebukira se tržište. Kad cena padne, na tržištu se posle jako teško podiže cena“, navodi Veselin.
Kakav je kvalitet tih proizvoda?
„Kvalitet nije nešto posebno koliko ja znam, iz mog ličnog iskustva. U odnosu na naš paradajz, jeste da oni imaju dužinu dana, imaju sunce, ali naši proizvodi, ne tu sada da hvalim, ali ipak su prepoznatljivi nego paradajz iz uvoza“, kaže Veselin.
Da li povrtarstvo ima perspektivu?
„Povrtarstvo ima perspektivu, samo treba dobra organizacija“, tvrdi Veselin. Prema njegovim rečima bitno je da se dobro isplanira posao, da se zna kada i koja kultura može da se proizvede, da bi došla u onom momentu kada ima najbolju cenu.
„Bez problema može da se živi od povrtarstva. Porodični posao je najisplativiji. Nema potrebe angažovati dodatnu radnu snagu, to su automatski smanjeni troškovi. Sve što može porodica da odradi to ostaje u krugu porodice i to je prihod“, zaključuje Veselin.
Sagovornik: Veselin Dinić, Batušinac
Komentari