Osim što ćete smanjiti troškove, još jedan bonus sopstvenog uzgoja voća i povrća je što možete uzgajati organske proizvode i nećete morati da ih kupujete u supermarketima po paprenim cenama. Koje je to povrće koje je najisplativije za sadnju u bašti, za vaše zdravlje i vaš budžet?
1. Super biljka – Kovrdžavi kelj
Ako do sada nije bio deo vase ishrane, pravo je vreme da postane, tako što ćete ga sami uzgajati. Lisnati kovrdžavi kelj spada u super hranu i jedna je od najzdravijih biljaka, sa malo kalorija, a najviše hranljivih materija na planeti.
Možda vas zanima
Osim toga, svestran je sastojak za kuhinju i lako se kombinuje sa drugom hranom. Možete ga ubaciti u jutarnji omlet, salatu, a odlično se slaže sa ribom i pilećim mesom. Zato zauzima prvo mesto u našim predlozima.
Paket semenki košta između 100 i 150 dinara, a potrebno je samo 6 nedelja da izraste. Upoređujući to sa troškovima iz supermarketa, jasno je da je uzgajati svoje povrće mnogo jeftinija opcija.
Lisnati kovrdžavi kelj je izuzetno otporan na zimsku hladnoću, a izuzetno se lako gaji. Seme se seje u februaru za letnju berbu, za za zimsku berbu u maju.
Traži dobro dreniranu zemlju. Zalivanje je obavezna mera, pogotovo kada su biljke mlade jer tada imaju veću potrebu za vodom. Preporuka je da se skidaju listovi, a stabljika da ostane jer će na proleće iznova izbaciti nove listove koji su odlični za salatu.
2. Njegovo veličanstvo – Paradajz
Paradajz sigurno već gajite u bašti, ali ako nemate baštu možete ga gajiti čak i na balkonu ili terasi. Bitno je da je osunčana jer paradajz traži dosta suncu. Paradajzu treba oko 12 nedelja da bi bio spreman za berbu.
Ako niste znali, paradajz je višegodišnja biljka, iako se u poljoprivredi gaji kao jednogodišnja. On može da proizvodi sveže plodove svaki dan u trajanju od 6 godina.
Računica je jasna, a obavezno pročitajte uputstva za organsku proizvodnju paradajza, gde ćete naći i sa kojim biljkama možete da ga udruženo sadite, kao i savete kako vezivati paradajz i skidati zaperke, što je najbitnije da biste imali lepu biljku i dosta plodova.
3. Izvor zdravlja – Brokoli
Da li je proizvodnja brokolija isplativa? Brokoli takođe treba oko 12 nedelja da odraste i bude spreman za berbu. Lako se gaji, kao i svaka kupusnjača.
Mnogi ne znaju da brokoli ima visoku zdravstvenu vrednost. Kuvana brokola ima više vitamina C od pomorandže, a kalcijuma ima više nego što ima u čaši mleka. Svaka biljka koju posadite doneće vam 2 kg ploda i uštedeti vam mnogo novca.
Proizvodi se najčešće preko rasada. Zahteva plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. Za jesenje gajenje brokoli se rasađuje početkom jula, a za berbu će dospeti u septembru-oktobru.
Zahtevi za vodom su kao i kod drugih kupusnjača, a zbog plitkog korenovog sistema, osetljiva je na kretanje vlage u zemljištu. Biljku treba dosta zalivati u početku. Ako su temperature dosta visoke potrebno ih je prvih dana zalivati svaki dan. Redovno se mora prihranjivati mineralnim đubrivom.
4. Neizostavni deo ručka – Krompir
Prema raznim istraživanjima koja se rade svake godine, u Srbiji se pojede čak 38 kilograma krompira po glavi stanovnika za godinu dana. Jedan krompir koji posadite, daće vam 9 novih krompira. Osim u bašti, krompir možete da posadite u buretu ili nekoj kantici, dubljoj i većoj saksiji.
Optimalan rok za sadnju krompira je od sredine marta do kraja aprila. Đubrenje može biti organskim đubrivom, uz dodavanje mineralnog, a najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6.
Krompir ne treba da se prihranjuje jer biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo svu potrebnu hranu iz osnovnog đubrenja.
5. Savršena Zelena salata
Uvek popularna i nezaobilazna je zelena salata. Ako uzgajate svoju salatu uštedećete novac jer jedan paket semenki donosi povrće 5 meseci. Možete da je gajite tokom cele godine. Saznajte šta treba da znate o jesenjoj setvi zelene salate, kao i koju vrstu zelene salate da izaberete za letnju proizvodnju.
6. Dugoročna Špargla
Za šparglu je potrebno malo strpljenja kada je u pitanju njen uzgoj jer može potrajati i dve godine da biljka bude spremna za berbu. Međutim, ona će dugoročno voditi računa o vašem zdravlju i o vašem budžetu jer će proizvoditi povrće narednih 20 godina.
Sadi se u rano proleće, a iz svakog bokora možete da odrežete po najmanje pola kilograma do kilogram špargli godišnje. Obavezno pogledajte video prilog sve što bi trebalo da znate o gajenju špargle.
Komentari