Jedna od značajnih povrtarskih kultura na našim prostorima je svakako krastavac kornišon. Sve o prednostima gajenju krastavca kornišona u špaliru i agrotehničkim merama piše Mira Miljković za Poljoprivrednu stručnu savetodavnu službu iz Jagodine.
Možda vas zanima
Postoje dva osnovna tipa krastavca kornišona: bradavičasti i glatki tip. Bradavičasti je kod nas zastupljeniji i dominira proizvodnja na otvorenom. Gajenje na špaliru je zastupljeno na manjim površinama, dok je na većim površinama još uvek gajenje na zemlji glavni način proizvodnje kornišona.
Konstrukcija treba da bude čvrsta kako bi izdržala teret biljne mase i naleta vetra. Visina špalira treba da bude 1,8-2m, Ako se gaji po jedanom redu razmaka između konstrukcija treba da bude 1,5 m, sa rastojanjem između biljaka 30 cm. Špalir pruža više mogućnosti za pravilno formiranje redova, lakšu berbu, zaštitu od bolesti i korova, što čini prinos znatno veći na useve gajene na zemlji. Krastavac je biljka tropskog porekla i najbolje uspeva na temperaturi od 18-32 stepena C. Osetljiv je na hladnoću i na temperaturi nižoj od 12º i noćnoj od 8 º C prestaje da raste.
Cvetovi se ne otvaraju na temperaturi nižoj od 12 ºC. Da bi se omogućilo ravnomernije i sigurnije nicanje preporučuje se setva u čaše. Rasad krastavca se ne pikira. Nema velike zahteve za svetlošću, ponekad se gaji i kao međuusev. Ima slabo razvijen korenov sistem, otuda i velika osetljivost na sušu. Temperatura vode za navodnjavanje bi trebala da bude oko 20º C a optimalna vlažnost zemljišta 85-95%. Voda ne sme da bude zagađena organskom kiselinama, bazama i solima.
Krastavac najbolje uspeva na dubokim, humusnim, strukturnim, plodnim i toplim zemljištima slabo kisele do neutralne reakcije pH 5,8-6,8. U toplim i peskovitim zemljištima koren krastavca može da poraste metar u dubinu, inače je u plitkom površinskom sloju.
Kornišoni ne vole teška i zabarena zemljišta
Tip zemljišta iziskuje potrebu većeg ili manjeg prihranjivanja. Naime krastavac troši malo hranjivih materija, ali se često navodnjava čime se hrana često ispira u dublje slojeve, ispod dohvata njegovog plitkog korenovog sistema.
Zato aeracija i drenaža treba da omoguće što bolje ukorenjavanje biljaka. Što se tiče plodoreda, krastavac treba gajiti na istoj parceli tek nakon 4 godine.
Dobri predusevi su strna žita i mahunarke. Krastavac reaguje visokim prinosima na obilno đubrenje organskim đubrivima, kao što je zgoreli stajnjak, u jesen zaoravanje 40-50 t/ha. Upotreba mineralnih đubriva je neizostavna. Velike potrebe krastavac ima za azotom, fosforom i kalijumom, a od mikroelemenata kalcijum i magnezijum i bor. Svaka faza razvića zahteva i određeno prisustvo i iskorišćavanje ovih elemenata. Azot se usvaja pri porastu lisne mase, što je kod kornišona praćeno celom vegetacijom.
Fosfor se usvaja za ukorenjavanje biljaka na početku vegetacije,a kalijum za porast i zrenje plodova. Kalcijum od početka formiranja plodova na svakih 7 dana folijarno preko lista.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Savetodavac za povrtarstvo Dipl.inž. Mira Miljković
Komentari