U ljudskoj ishrani od batata se upotrebljava prvenstveno krtola, ali se ponegde koriste i listovi za pripremanje variva. Slatki krompir se može kuvati, pržiti ili peći, slično običnom krompiru, s tim što je za njegovu termičku obradu potrebno manje vremena i energije. Cela biljka ovog krompira se može koristiti u ishrani domaćih životinja.
Možda vas zanima
Za razliku od običnog krompira koji pripada familiji Solanaceae u koji se ubrajaju i paradajz, paprika, plavi patlidžan i duvan, slatki krompir pripada familiji Convolvulaceae. Najbliži srodnik u spontanoj flori mu je poponac.
U korenu gde se nakupljaju rezervne materije, visoka je koncentracija različitih prostih i složenih šećera i po tome se ne razlikuje značajno od običnog krompira. S druge strane, velika prednost slatkog krompira je bogatstvo karotenima, pri čemu je utvrđena veća koncentracija u žutim i narandžastim genotipovima.
7 saveta za pravilno čuvanje krompira tokom zime
Slatki krompir ima dobro razvijen korenov sistem, koji se skoro ravnomerno razvija u dubinu zemljišta i horizontalno. U korenovim žilama u toku vegetacionog perioda nakupljaju se velike količine rezervnih hranljivih materija, pa pojedine žile značajno zadebljaju dostižući masu od nekoliko desetina grama do nekoliko kilograma.
Spoljašnost zadebljalih korenova, u zavisnosti od genotipa, može da bude žuto-smeđe, narandžasto ili ljubičasto obojena. Na poprečnom preseku može da bude beličast, žut, narandžast, ljubičast ili ljubičasto-plave boje. Osim šećera, u korenu se nakuplja i velika količina bojenih materija kao što su karoteni ili antocijani. Kad se preseku ili se prelome, iz sprovodnih snopića ističe mlečna bela tečnost.
Morfologija batata
Stablo slatkog krompira je zeljasto, bledozelene, zelene ili ljubičasto-zelene boje i grana se već u neposrednoj blizini korenovog vrata. Grane se formiraju u različitim pravcima i za relativno kratko vreme pokriju veliku površinu zemljišta. Pojedine grane u našim agroekološkim uslovima dostižu više od dva metra dužine. U tropskim predelima mogu da narastu i do nekoliko metara.
Prirodnim preparatima i morkama rešite se krompirove zlatice!
Na donjoj strani stabla, kada su povoljni uslovi (pre svega rastresito i vlažno zemljište) formiraju se adventivni korenovi koji takođe mogu da zadebljaju i tako utiču na povećanje prinosa. Na stablu su naizmenično postavljeni listovi koji su jednostavne građe. Oblik liske varira kod različitih genotipova, od srcastog oblika do različitih usečenih oblika. Na poleđini lista kod genotipova ljubičasto obojenog korena zapažaju se lisni nervi koji su isto tako karakteristično obojeni.
Cvetovi su trubastog oblika, beli, roze, ljubičasti ili ljubičasto-plavi, što je prvenstveno odlika genotipa. Plod i seme u našim uslovima ne uspevaju da se razviju tako da imaju značaj samo za oplemenjivački i selekcionerski rad. Slatki krompir se razmnožava isključivo vegetativno.
U tropskim krajevima slatki krompir je višegodišnja vrsta. Kada je u pitanju tehnologija gajenja slatkog krompira, smatra se jednogodišnjom vrstom. U našim agroekološkim uslovima može da uspeva samo ako ima više od 4 meseca bez negativnih temperatura. Na temperaturama oko nule propada.
I ove biljke možete gajiti kao višegodišnje
Proizvodnja rasada batata
Osim odgovarajućih klimatskih uslova, za uspešno gajenje slatkog krompira neophodno je obezbediti adekvatno zemljište i blagovremeno sprovesti određene agrotehničke mere. U našim uslovima, gajenje započinje proizvodnjom rasada.
Dobar rasad se može odgajiti na nekoliko načina, ali je za proizvođače najinteresantnije pikiranje korenovih izdanaka ili deljenje izdanaka.
Proizvodnju rasada bi trebalo započeti krajem zime kako bismo do prve dekade maja već raspolagali dobro razvijenim rasadom za sadnju. Nakon pojave izdanaka na korenu, pikiranje se obavlja u saksije ili u kontejnere koji se koriste za pikiranje rasada paradajza.
Rasad slatkog krompira nema velikih zahteva kada je u pitanju supstrat, jer za kratko vreme korenovim sistemom prožima celu zapreminu suda u koji je pikiran. Ipak, supstrati koji su zbijeni i hladni usporavaće rast rasada. U ravničarskim krajevima naše zemlje optimalno vreme za sadnju je druga ili treća dekada maja. Može se saditi u prvoj dekadi maja. Nikako se ne preporučuje ranija sadnja, zbog opasnosti od mraza i niske temperature zemljišta.
U periodu nakon sadnje, zapaženo je da biljka naizgled stagnira i sporo napreduje, međutim, u tim prvim sedmicama nakon sadnje, najintenzivnije se razvija korenov sistem koji prodire u dubinu i horizontalno u svim pravcima. To je kritičan period, jer neki insekti, recimo popci, mogu prepoloviti broj posađenih biljaka. Veliku opasnost za uspešno gajenje predstavljaju i korovi koji u tom periodu brže napreduju nego slatki krompir.
Zbog toga je neophodno obaviti bar jedno okopavanje, a često i dva ili tri. Od herbicida se mogu primeniti oni namenjeni za suzbijanje uskolisnih korova, ali je preporuka da se kontrola korova obavlja mehanički, jer se istovremeno popravlja vazdušni režim i smanjuje opasnost od ostataka pesticida u korenu.
Slatki krompir, zbog razvijenog korenovog sistema, dobro podnosi sušu, ali je za sigurnu proizvodnju potrebno obezbediti zalivanje nakon sadnje, kao i tokom jula i avgusta. Za sada nema značajnijih biljnih bolesti koje u našim agroekološkim uslovima ugrožavaju slatki krompir u toku proizvodnje. Na produktivnim delovima korena česta su oštećenja od žičnjaka. Te povrede zarastaju i mogu se odstraniti prilikom primene zadebljalih korenova za jelo.
Branje slatkog krompira
U toku jeseni, naročito ako se koren vadi u toku oktobra meseca, česta su i oštećenja od miševa i drugih glodara. Neretko se događa da ceo koren bude pojeden iznutra. Da bi se sprečio ovaj problem, ubiranje slatkog krompira bi trebalo obaviti najkasnije do kraja septembra. Obavlja se ručno ili posebno konstruisanim mašinama, prerađenim plugovima bez plužne daske i slično.
Manje i tanje korenove bi trebalo odmah upotrebljavati, jer brzo gube kvalitet. Dobro razvijeni i zdravi korenovi se mogu čuvati i do 10 meseci, čak i u improvizovanim uslovima.
Autor: dr Milan Ugrinović, Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari