Pera Đuričkov iz Debeljače ima 200 hektara pod povrćem i još 300 hektara pod ratarskim kulturama. Od povrća gaji najviše šargarepu, peršun 40-50 hektara, paškanat 10-15 hektara, sa setvom u više navrata, cveklu i oko 35 hektara luka. Od ratarskih kultura isključivo radi pšenicu, kukuruz i soju, a oni su predusevi za peršun i šargarepu.
Povrtarstvom je počeo da se bavi jer ga je, kako sam kaže, muka naterala.
„Pre smo radili samo ratarstvo. Pre 20 godina sam počeo po malo da radim povrće. Debeljača je radila isključivo peršun i paškanat, a šargarepa se na ovom području nije radila jer ljudi nisu znali dobro da je obrađuju. Sad smo podigli proizvodnju na viši nivo, kao u Evropi, te sada može da se proizvodi šargarepa i na ovim terenima“, objašnjava Đuričkov.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, isključivo idu na automatizaciju proizvodnje. Mehanizaciju su obnovili, imaju dobre radnike koji vole svoj posao. Sve se odvija kako treba, sve se stiže u optimalnim rokovima, a najbitnija je dobra organizacija.
Povrće se jednim delom izvozi u Mađarsku, Rumuniju i Bosnu, a najveća količina se plasira na našem tržištu; u megamarkete, na kvantaške pijace. „Dolaze ljudi sa svih strana, roba ide lepo i zadovoljni smo – nemamo nikakvih problema“, kaže Đuričkov.
Što se tiče cene, Đuričkov kaže da se cena nikada ne gleda na godinu dana, već na duži period.
„Gleda se na 4-5 godina prosek proizvodnje. Od svakog proizvođača zavisi koliko je usavršio proizvodnju i koliko je uspeo da svede sve troškove na neki minimum. Tu se kalkuliše zarada, odnosno, to je naša zarada. Što više ubrzamo proizvodnju (od vađenja, transporta, pakovanja, pranja) – tu je naša zarada“, otkriva nam Đuričkov.
Kako sam kaže, od proizvodnje povrća može da se živi, ali kod njih nema ni subote, ni nedelje.
„Odričeš se slobodnog vremena, puno rada, obaveza – jako je teško. Ali, da može pristojno da se živi – može“, kaže Đuričkov.
Za sledeću godinu ima u planu da napravi novi objekat od 3.700 kvadrata. Projekat se već radi, a reč je o magacinskom prostoru za specijalno čuvanje luka i šargarepe.
Posao ima ko da nastavi. Sin je rešio da krene očevim stopama.
„To je želja svakog roditelja. Pošto je rekao da će da nastavi konkurisali smo i za IPARD za novi kombajn, prošli smo na konkursu i to je već naručeno, a u proleće dolazi. Ja se nadam da će imati još veću volju i želju da radi, a ja sam tu da mu pomognem“, zaključuje Đuričkov.
Sagovornik: Pera Đuričkov, Debeljača
Komentari