Ukoliko vam je cilj da napunite sto hranom iz vaše domaće, organske bašte, onda uzgoj biljaka iz semena može da vam pomogne da postignete svoj cilj. Međutim, odmah da vam kažemo da gajenje rasada, iako nije ni malo lagan posao, može višestruko da vas nagradi.
Mnogi su probali da uzgajaju rasade pa su odustali. Neke sadnice su jednostavno poklekle i umrle iz hiljadu i jednog razloga, a neko seme uopšte nije ni proklijalo. Ipak, ukoliko budete uporni i uspešno savladate tehiku gajenja rasada svojoj bašti možete da podarite niz predivnih domaćih sorti povrća.
Možda vas zanima
Proces klijanja
Sva semena sadrže specijalne ćelije koje se mobilišu i rastu kada proces klijanja započne, pokrenut vlagom, određenom temperatuom i (za neke vrste biljaka) određenom količinom svetlosti.
Vlaga i uskladištene hranljive materije podstiču embrion koji sadrži latentne strukture za koren, stabljiku i lišće biljke. Većina semena povrća koje brzo klija (kao što su kupus i paradajz) ulaze u stanje mirovanja sa već zrelim i potpuno formiranim embrionima. Seme drugog povrća koje sporo klija, kao što je na primer spanać, ima jedinjenja u svom omotaču koja sprečavaju klijanje. Ova jedinjenja moraju prvo da se razgrade u zemlji, pre nego što koren i klica ugledaju svet.
Kiseonik je od vitalnog značaja za proces klijanja. Kako klice nemaju još uvek lišće koje će im omogućiti korišćenje solarne energije, oslanjaju se na zalihe hrane u semenu kombinujući je sa kiseonikom iz zemlje za rast novih ćelija. To je razlog zašto treba da koristite laganu strukturu zemlje za sadnju i zašto prekomerno zalivanje može da uzrokuje da seme truli umesto da raste.
Uvažavanje napornog rada koji semenke moraju obaviti tokom procesa klijanja vjerovatno će poboljšati vaše iskustvo sa nicanjem semena. Možete gledati video zapise koji ubrzano pokazuju kako pasulj raste iz svog semena ali ipak kada to doživite uživo je još impresivnije iskustvo.
Supstrati za seme
Od dana kada započnu klijanje, sadnice povrća suočavaju se sa napadima gljivica i bakterija u vodi, zemlji i vazduhu. Što se sa manje napadača susretnu, bolje će da rastu, pa je zato upotreba svežeg supstrata od izuzetne važnosti. Kvalitetna mešavina zemlje u koju ćete da posadite seme, formulisana je tako da obeshrabi uobičajene patogene koji uzrokuju truljenje sadnica i lako zadržavaju vodu i vazduh.
Ukoliko ste početnik u uzgoju rasada, savet je da ne pravite odmah svoje mikseve zemljišta već da kupite gotove supstrate. Možete da dodate malu količinu vermikomposta odnosno glistenjaka, koji može biti koristan dodatak, ali ne više od 10% od zapremine kontejnera. Nije bitna tačna mešavina već ono što se nalazi na vrhu, gde je seme.
Kakve god kontejnere da koristite za sadnju (plastične, od stiropora, od kartona) napuni ih gotovo do vrha supstratom, a onda prstom utapkajte da uklonite vazdušne džepove. Dodajte još malo supstrata, a zatim posadite seme na dubinu koja je sugerisana na pakovanju i poprskajte ga sa vodom.
Preporuka je da posadite 2-3 semenke zajedno, a ako je seme veliko, kao što je za tikvicu, posadite samo jedno.
Rast biljke
Kada se biljka probije iznad zemlje brzo joj ponestane hrane iz semena i potreban joj je novi izvor energije: svetlost. Ako nema dovoljno svetla više će biti osetljiva na napad gljivica. Svetlo koje dopire od prozora je previše slabo i usmereno; povrću je potrebno intezivno svetlo i zato za uzgoj sadnima morate da koristite lampe.
Sobna temperatura od 25 stepeni će pokrenuti proces klijanja kod većine semenki povrtarskih kultura, a seme će imati koristi od temperature koja varira za 10 stepeni tokom dana. Nakon što seme isklija, držite biljke pod svetlima 12-14 sati dnevno i prilagodite visinu svetla tako da vam sadnice budu vrlo blizu izvora svetlosti.
Nakon izrastanja prvih listova nastaće zastoj u rastu dok biljka zameni svoj izvor napajanja sa energijom, razvije svoj prvi pravi list (ili dva) i dok izraste bujica korena. Kada se pojave prvi pravi listovi sadnice možete da presadite u veće kontejnere kako bi koren imao prostora da se nadalje razvija.
Čim ste biljke presadili odmah ih vratite pod svetla gde su ranije bile. Na taj način sadnice će se oporavljati samo od jednog stresa.
Hranljivi elementi u supstratu nestaće nakon otprilike 3 nedelje i tada će vašim sadnicama trebati prihrana. Ne preterujte sa prihranom. To su male biljke i njima ne treba puno hrane, a količinu prihrane ćete povećavati kako biljke budu rasle.
Što se tiče zalivanja, zavisi od veličine prostora i broja biljaka koje su u njemu smeštene. Ukoliko je vazduh suv u prostoriji on će diktirati koliko često morate da zalivate biljke. Biljke vole stalnu, blagu vlagu oko svog korena i suve uslove na površini. Najbolje ćete proceniti da li su kontejneri ili saksijice suve ako ih sa lakoćom podignete, odnosno svakodnevna provera težine saksija je najbolji način da otkrijete da li vašim sadnicama treba zalivanje ili ne.
Izvor:Motherearthnews
Komentari