Koje je stanje u poljoprivredi i da li će biti dovoljno semenskog krompira pitali smo Dr. Bugarčića i evo šta smo saznali u deset minuta analize stanja na tržištu i proizvodnji.
MOŽDA VAS ZANIMA I...
Doktor Živko Bugarčić je s nama da razgovara o jednom od ključnih pitanja u poljoprivredi Srbije: semenu krompira. Saznajmo više o trenutnom stanju na tržištu semena i šire.
Stanje na tržištu semena krompira: ima li dovoljno semenskog krompira?
Pitanje o kvalitetu semena krompira u Srbiji dovodi nas do ključnih izazova. Situacija se odnosi na kupovinu domaćeg semena od proizvođača u registru za semensku proizvodnju, ali i na uvoz semena iz Holandije i Nemačke, ali pojavljuje se tu povremeno krompir iz još nekoliko zemalja, ali u malim količinama. Glavno pitaje je i ima li semenskog krompira.
U prvom redu, posebno se ističu Falke, koji su poznati po slobodnoj formi i činjenici da je njihovo pravo plaćanja intelektualne svojine isteklo. Uglavnom uvozimo semenski krompir iz Holandije. Međutim, sve zemlje severozapadne Evrope dele istu sudbinu, budući da je interesovanje proizvođača za proizvodnju semenskog krompira opalo zbog visokih troškova proizvodnje.
Šta se seje umesto semenskog krompira?
Proizvođači su se suočili s izazovima u poslednjim godinama, gde je deo njih prešao na proizvodnju drugih kultura radi ostvarivanja profita, dok su drugi odustali od čak 20 ratarskih kultura. Tokom proleća, suočeni su s neobično toplim i suvim vremenom nakon zakasnje sadnje, što je negativno uticalo na zametanje krompira i rezultiralo smanjenjem prinosa.
A zbog dobrih cena krompira namenjenog za preradu u pomfrit jedan deo tih proizvođača je prešao u proizvodnju pomfrita, a neki su odustali, bave se ratarskim kulturama. Oni su za razliku od nas u toku proleća imali izuzetno toplo i suvo vreme nakon sadnje koja je kao i kod nas kasnila, i oni su sadili uglavnom krompir u drugoj polovini aprila i u maju. Imali su u maju junu izuzetno nepovoljno vreme koje uticalo na loše zametanja krompira, smanjenje roda.
Pojavilo se i povećano učešće krupnih krtola, što je narušilo uobičajenu praksu. Generalno, proizvodnja semenskog krompira u celoj severozapadnoj Evropi prolazi kroz ozbiljnu krizu koja će, prema procenama, potrajati nekoliko godina, barem 3-4 godine pre nego što se stabilizuje. Ovo direktno utiče na cenu domaćeg krompira, otežavajući mogućnost kupovine tog krompria, kako za one koji proizvode krompir za rano vađenje, tako i za proizvođače semena krompira.
Domaći proizvođači semena suočavaju se s izazovima u pogledu dobijanja adekvatnih količina, dok je domaća proizvodnja semena takođe pogođena krizom. Nova proizvodnja domaćeg semenskog krompira je retkost, a nepovoljni vremenski uslovi, uključujući kasnu sadnju u brdsko-planinskim područjima i suvo vreme kad je trebalo da se naliva, nedostatak podrške za povećanje površina, stvaraju pat poziciju za domaće proizvođače. Uvoz merkantilnog krompira i dalje predstavlja izazov za domaće tržište jer raste, kao i uvoz pomfrita.
Kriza u Severozapadnoj Evropi
Iznoseći sliku situacije u severozapadnoj Evropi, naglašava se da je proizvodnja semenskog krompira doživela ozbiljan pad zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Ovo je prouzrokovalo smanjenje prinosa i povećano učešće krupnih krstova, što dodatno otežava situaciju.
Uticaj semenskog krompira na cenu domaćeg krompira
Kriza u proizvodnji semena direktno utiče na cenu domaćeg krompira. Dr Bugarčić naglašava da će stabilizacija situacije zahtevati vreme, a to će se odraziti na cenu krompira i dostupnost za proizvođače i potrošače.
Kvalitet semena vs. Krompir sa tavana
Postavlja se pitanje o eventualnom korišćenju krompira sa tavana kao zamene za kvalitetno seme. Dr Bugarčić iznosi zabrinutost zbog nedostatka jasnog razumevanja i označavanja semena. U mnogim slučajevima, svaki sitan krompir se deklariše kao semenski, što dovodi do problema dugoročne održivosti.
Nažalost, spadamo među zemlje gde proizvođači, kada nemaju dovoljno semena ili smatraju da je seme izuzetno skupo, posežu za onim što im je trenutno dostupno. Ovo nije specifično samo za krompir, već se ista praksa primenjuje i kod drugih useva, kao što je pšenica.
Decenijama smo olako, kao proizvođači merkantilnog krompira za baštu ili čak na većim površinama, svaki sitan krompir proglašavali semenskim.
Nažalost, retko imamo situaciju gde se jasno izražava pojam “nema semenskog krompira”. Sve što je sitno, na neki način, završava posađeno. Ovo uključuje i kupovinu na pijacama ili na raskrsnicama tokom pijačnih dana.
Ovakva praksa često ne obećava rentabilnu proizvodnju, ali mnogi proizvođači, posebno u okućnicama, koriste bilo kakvo sitno seme kako bi zadovoljili domaće potrebe, često zanemarujući kvalitet i dugoročnu održivost.
Dugoročno gledano, ova praksa nije održiva, i sve više proizvođača, posebno u regionima koji su ranije bili poznati po tržišnoj proizvodnji krompira, odustaju od gajenja krompira u baštama.
Umesto toga, ljudi se okreću kupovini krompira, posebno tzv. vikendaši, koji su ranije bili značajni potrošači semenskog krompira. Ova promena stvorila je značajnu transformaciju strukture proizvodnje.
Lično, kao osoba poreklom iz zapadne Srbije, primetio sam ovu promenu poslednjih godina, kako na pijacama, tako i u prodavnicama, gde se sve više nudi krompir iz uvoza, poput onog iz Francuske i Belorusije.
Situacija na terenu jasno ukazuje na snažan trend rasta potrošnje pomfrita u zemlji, iako nemamo izraženu turističku sezonu i pikove u potrošnji. Uvoz pomfrita konstantno raste, trenutno dosežući skoro 26,000 tona, što je ekvivalent za 50 tona krompira za svežu upotrebu.
Dodatno, uvozimo i nekoliko hiljada tona krompira za isti period. Preko 100.000 tona krompira uvozaimo, a za nas treba otprilike nekih 250-270.000 tona. Ovaj snažan uvoz čini gotovo 40% naših ukupnih potreba za krompirom, što ukazuje na značajnu zavisnost od uvoznih izvora.
Uvoz krompira: Belorusija i Francuska u fokusu
Analizirajući glavne zemlje iz kojih uvozimo krompir, ističu se Belorusija i Francuska. Prikazuje se ekonomska dinamika uvoza, naglašavajući jeftin krompir iz Belorusije koji je postao značajan igrač na tržištu.
Ove dve zemlje su ključne u našem uvozu krompira za kućnu upotrebu. Da preciziram, većina tog uvoza dolazi iz zemalja severozapadne Evrope, prednjači Francuska koja je vodeći proizvođač krompira za supermarketima, a zatim prati celo evropsko tržište.
Međutim, značajan deo krompira uvozimo iz Belorusije. Rusija, kao velika zemlja po proizvodnji krompira, tradicionalno ima jaku poziciju. Tokom perioda Sovjetskog Saveza, imali su Istraživački institut koji je proizvodio seme po znatno nižim cenama.
Krompir iz Belorusije je izuzetno jeftin jer imaju niske troškove goriva, seme im je neuporedivo jeftinije, poseduju sopstveni sortiment, a đubrivo je znatno jeftinije. Takođe, nalaze se u regionu koji je prilično tolerantan na klimatske promene.
Uvoz ovog veoma jeftinog krompira iz Belorusije je počeo u oktobru, iako je bilo nekih problema sa analizama karantinskih bolesti, vraćanjem robe i uništavanjem. Ipak, interesovanje trgovaca za domaći krompir je opalo, jer i pored svih poteškoća, krompir iz Belorusije nije značajno jeftiniji od francuskog – koji je inače skoro tri puta skuplji ili čak i više od toga u određenim periodima.
Ova situacija je rezultirala padom cena domaćeg krompira, smanjenjem interesovanja trgovaca i kupovinom krompira po nižim cenama.
Iako su cene podignute tokom avgusta i septembra, dosegnuvši čak i 40 dinara u nekim trenucima, domaći krompir i dalje nije privlačan kupcima zbog visokih cena u odnosu na uvozni krompir. Krajnji kupac se uglavnom okreće kupovini u supermarketima, gde je krompir između 90 i 120 dinara, dok se na pijaci može naći za 150 dinara.
Ovo je izazvalo povećanu potrošnju uvoznog krompira, dok domaći proizvođači krompira sve više odustaju, suočavajući se s neizvesnošću oko cena i dostupnosti domaćeg krompira.
Cena i potrošnja krompira
Napominje se da će cena domaćeg krompira i dalje ostati visoka, dok potrošači i dalje biraju skuplje uvozne opcije. Tendencija rasta uvoza potvrđuje se brojkama, stvarajući izazov za domaće proizvođače.
Da, može se očekivati da potrošači neće skoro imati pristup jeftinijem krompiru od otprilike 100,00 dinara po kilogramu, kako je trenutno u proseku. Razlozi za to leže u činjenici da kada se pojavi jeftiniji uvoz, cena domaćeg krompira ostaje na istom nivou.
Nažalost, ova situacija nije specifična samo za našu zemlju. I druge evropske zemlje suočavaju se s istim izazovima. Proizvodnja krompira je skupa, a ljudi često odustaju zbog visokih troškova.
Ovaj fenomen nije jedinstven za naše podneblje, već se primećuje i u Kanadi, gde su gosti primetili da je hrana sve skuplja, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su cene krompira takođe u porastu.
U današnje vreme, trendovi u potrošnji krompira su se promenili. Dok se ranije konzumiralo oko 60 kg krompira po stanovniku tokom 80-ih i 90-ih godina, danas je taj broj pao na svega 40 kg. Očigledno je da ljudi plaćaju više za krompir, ali ga konzumiraju manje. Ovaj balans između visokih cena i smanjene potrošnje odražava se na kućne budžete.
Razgovor sa dr Bugarčićem baca svetlo na kompleksnost trenutne situacije u proizvodnji semena krompira u Srbiji. Izazovi uvoza, nedostatak jasnoće u označavanju semena i ekonomske promene u potrošnji krompira postavljaju poljoprivrednike pred ozbiljne izazove.
Ostaje pitanje kako će se sektor prilagoditi i prevazići ove izazove u narednom periodu.
Komentari