Crni koren (Scorzonera hyzspanica) poznat i kao crni turovac ili španski zmijak, u prirodi je samonikla višegodišnja biljka koja se vadi zbog tamnosmeđeg korena izuzetno bogatog vitaminima i mineralima. Ali, postoje i kultivisane forme koje se gaje po baštama.
Crni koren - ©CanvaUbraja se u najkvalitetnije povrće, a na području Evrope u mnogim zemljama se gaji jiš od 16. veka. Kod nas to je slabo poznato povrće koje zbog svoje hranljive i zdravstvene vrednosti zaslužuje više pažnje. Koren može biti dugačak 30 cm s prečnikom do četiri cm, valjkastog oblika s tupim vrhom. Rozetu čine lancetasti listovi, a stabljika, koja može da poraste u visinu 60 – 120 cm, nosi cvasti s žutim cvetovima. Plod je jednosemena ahenija štapićastog oblika s belim, paperjastim izuzetno zanimljivim „padobrančićima“. U jednom gramu može biti 70 do 100 semenki.
Krompir i žitarice najbolji predusevi
Ovom povrću odgovara srednja, ali biljka dobro podnosi i nižu temperaturu. Kao i njegov srodnik, beli koren, zauzima površinu leje tokom cele godine. Traži plodored i na isto mesto može se sejati tek posle tri-četiri godine. Najbolje ako se gaji posle krompira i žitarica.
Crni koren uspeva na svim tipovima zemljišta, ali najkvalitetniji bude ukoliko se gaji na duboko obrađenom, rastresitom i humusom bogatom tlu. Iako je višegodišnja biljka, najčešće se gaji kao jednogodišnja. Seme je osetljivo i čuva klijavost samo godinu dana.
U kontinentalnim uslovima seje se rano u proleće, na dubinu tri-četiri cm. Prilikom okopavanja treba voditi računa da se alatima ne ošteti koren. Biljci je potrebno oko 120 dana da bi koren narastao do 30 cm u dubinu. Budite pažljivi prilikom vađenja, a to se radi kasno u jesen ili u rano proleće, jer je veoma krt i lako se zalama. Može prezimiti u bašti na otvorenom bez posebne zaštite, ali i vaditi tokom zime ako zemlja nije smrznuta.
Ukoliko koren nije dovoljno porastao, u bašti se može ostaviti još jednu sezonu. U proleće biljku treba prekriti lišćem ili slamom i brati mlade listove za salatu. Biljka u toku druge godine formira cvetnu stabljiku i jestiv cvet. Pre vađenja nadzemni deo ttreba pokositi ili ga, posle vađenja, odseći na cva-tri cm iznad glave korena. Može da da prinos od dva do dva i po kilograma korena po kvadratnom metru.
PROČITAJTE I
Saveti za proizvodnju zdravog semena
26/06/2018
Setva crnog korena: Kvalitetna priprema leje
Ako želite da u svojoj bašti gajite ovo povrće treba da znate da je optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 20 – 25 stepeni, a na oko 10 nicanje je vrlo sporo i traje i tri nedelje. Za vegetativni rast najpovoljnija je temperatura 15 – 22 stepena.
Odrasla biljka može dobro podneti niske temperature, pa u kontinentalnim područjima može da prezimi bez posebne zaštite. Traži umerenu vlagu ali ne podnosi stagnirajuću vodu. Za vreme duže suše može odbaciti listove i pre vremena ući u mirovanje.
Tokom letnjih meseci navodnjavanje je preduslov dobrog prinosa. U fazi početnog, sporog rasta nije preporučljiva međuredna obrada jer su u to vreme biljke vrlo osetljive. A neopreznom obradom može da mu se povredi koren. Kada se biljke razviju, neophodna su dva pažljiva kultiviranja uz prihranu.
U predsetvenoj pripremi ili još pri jesenjoj obradi đubri se kalijumovim i fosfornim đubrivima, a azot se dodaje u dve prihrane, prvi put kada počne intezivniji rast, a drugi put početkom avgusta. Za prinos korena od 20 t/ha đubri se s 110 kg/ha azota, 45 kg/ha fosfora i 150 kg/ha kalijuma.
U kontinentalnom području seje se početkom aprila. U porodičnim vrtovima, gde će se koren ručno vaditi, može se sejati na razmak redova od 25 cm, a gde je predviđena mehanizovana obrada na 35 – 45 cm a optimalna dubina setve je tri-četiri cm.
Španski zmijak najbolji izvor insulina
Velika je šteta što nije češće na našim trpezama jer je superioran izvor raznih nutrijenata. Ima ukus sličan mnogo popularnijim i skupljim šparglama ali lakše se gaji od njih. Bogat je gvožđem, poboljšava varenje i reguliše šećer. Ovo povrće se vekovima koristi za lečenje raznih oboljenja. On je jedan od najboljih izvora insulina što ga čini pogodnim za dijabetičare.
Siromašan je kalorijama – na 100 grama „mesa korena“ sadrži svega 73 kcal, a pun je nutrijenata, zbog čega je odličan izbor u ishrani osoba koje su na dijetama. Gotovo je neverovatna koncentracija brojnih nutrijenata u njemu. Obiluje gvožđem, kalijumom, tiaminom (B1), fosforom i inulinom.
Porcija od 100 grama zadovoljava 20% dnevne potrebe za gvožđem i manganom, 10% za kalijumom, te 9% za tiaminom. Dobar je izvor i C vitamina, folne kiseline, fosfora, bakra i magnezijuma.
Kako smo napomenuli, uzgaja se zbog jestivog korena, a zbog lepog cveta često se može naći u vrtovima kao ukrasna biljka. Prvobitno su ga koristili Grci i Rimljani u medicinske svrhe. U Srednjem veku razvio se kao prirodni anestetik i lek za ugrize zmija po čemu je dobio i ime, te za smirivanje želuca i lečenje prehlada.
Crni koren je dobar izvor tiamina koji igra važnu ulogu za ljudsko zdravlje. Bez njega nervni i mišićni sistem ne mogu pravilno funkcionisati. Tiamin je uključen u metabolizam ugljenih hidrata i proizvodnju hidrohlorične kiseline u želucu. Tokom godina njen nivo opada, pa je zbog toga starijim ljudima preporučljivo da ga češće konzumiraju. Bogat je izvor važnih minerala za zdravlje kose – gvožđa i bakra.
Obezbeđuje vlasište kiseonikom, njegovo gvožđe održava zdravlje i gustinu kose. Uz gvožđe i bakar crni koren sadrži i vitamin C potreban za sintezu kolagena. Kombinacija ovih nutrijenata blagodatna je i u prevenciji starenja kože.
U kulinarstvu se upotrebljava slično kao špargla, a mladi listovi se koriste za salatu. Koristi se isključivo kuvan. Od kuvanog korena mogu se pripremiti različita jela, salate, prilozi, a dobra je komponenta za različite složence. Može se konzervirati mariniranjem i zamrzavanjem. Prema hranjivoj vrednosti, sličan je krompiru, ali je po sastavu vrlo specifičan.
Belgija najveći evropski proizvođač crnog turovca
Crni koren se, kao povrtarska vrsta, najviše gaji u Evropi. U Belgiji se proizvodi na oko 1.500 ha, u Francuskoj na 1.200, u Holandiji na 450 ha, a u ostalim evropskim zemljama gaji se manje, u malim prigradskim gazdinstvima, za potrošnju u svežem stanju, za zimsku upotrebu, što doprinosi raznolikosti ponude povrća u ovom godišnjem dobu kada mladog, svežeg povrća ima malo.
Vadi se kasno u jesen ili rano u proleće, a može i tokom zime ako zemlja nije smrznuta. Može se dobro skladištiti u podrumima pokriven peskom ili u trapovima.
Komentari