Ukoliko na parcelama namenjenim za prolećnu setvu povrća izostane jesenje đubrenje, taj nedostatak može da se nadoknadi i pred setvu. Ali, to se sada radi s mnogo većom pažnjom.Prvo treba uraditi hemijsku analizu zemljišta, a preporučena hraniva unositi depozitorima. 

Naime, poznato je da je osnovno đubrenje u jesen nezamenljiva agrotehnička mera, pre svega zbog sporije aktivacije fosfora i kalijuma, kao i poboljšane mineralizacije svih hranljivih elemenata u zemljišnom kompleksu u kojem ima manje azota. Kada se ono uradi u pravo vreme, zemljišta u proleće ulaze bogatija hranivima i spremna za intenzivnu proizvodnju.

Prvo hemijska analiza pa đubrenje

Iz neznanja ili nemara, naši proizvođači često izostavljaju jesenje đubrenje i uzdaju se samo u primenu kompleksnih đubriva predsetveno ili, čak, samo azotnih u prihrani. Ovakva praksa sigurno ne može doneti vrhunske rezultate u proizvodnji, a naročito ne u očuvanju kvaliteta zemljišta.

U ovakvim sutuacijama potrebno je pre prolećnog đubrenja uraditi hemijsku analizu zemljišta. Tek na osnovu tih rezultata može se obaviti predsetveno đubrenje, ali i prihrana određenim kombinacijama, u pogledu kvaliteta, ali i količine hraniva.

Tačna je tvrdnja da na parcelama sa intenzivnom povrtarskom proizvodnjom često ima dosta hraniva zaostalih iz ranijih proizvodnih ciklusa. Ali, ona su obično u raskoraku sa potrebom gajene vrste, a postoji opasnost i da su nagomilana do stepena fitotoksičnosti (otrovnosti) za povrće, što se često dešava s fosforom u plastenicima i staklenicima.

Da bi se to izbeglo, u predsetvenom đubrenju prednost treba dati kompleksnim đubrivima na organskom nosaču, jer se bolje i brže rastvaraju i postepeno deluju. Takođe, bolje deluju kada se u zemljište unesu depozitorima, a i troškovi se smanjuju jer su potrebne manje količine. Kada se ovako unose, hraniva su mladim biljkama odmah pristupačna.

S obzirom na to da su naša zemljišta najčešće dobro snabdevena kalijumom a slabije fosforom, pametnim izborom formulacija mogu se ostvariti značajne uštede. Upotrebom određenih kombinacija izostavljaju se jedni elementi, drugi se forsiraju a, generalno, štedi se na dozama, čime se dodatno čuva kvalitet zemljišta.

Kan ima prednost u prihrani

Kada je u pitanju prihrana, kod svih vrsta povrća prednost treba dati KAN-u i folijarnoj primeni mikroelementima, ako su osnovne hranidbene norme zadovoljene, što pokazuje rezultat hemijske analize zemljišta. Treba izbegavati upotrebu fiziološki kiselih đubriva, posebno na parcelama južno od Save i Dunava, koja dugogodišnjom primenom degradiraju zemljište i stvaraju parcele neupotrebljive za biljnu proizvodnju.

Poželjno je da se u proizvodnju postepeno uvode organska đubriva, kojih na našem tržištu ima sve više. Ona su odlična zamena za stajnjak, koji je u sve većem deficitu. U poslednje vreme na našem tržištu ima mnogo biostimulatora, aminokiselina, hormonskih i drugih proizvoda.

Oni nisu štetni, naprotiv, mogu da budu od velike koristi, ali ne smeju se koristiti po svaku cenu i napamet. Njih ima smisla koristiti samo ukoliko su svi ostali elementi savremene poljoprivredne proizvodnje i agrotehnike blagovremeno primenjeni, ili – ukoliko je došlo do nepredviđenih uslova u proizvodnji (grad, oluja, nagli porast ili pad temperature…). U suprotnom, napraviće se trošak a efekti će izostati.