U srcu malog sela Maglića, gde se ponosno ističe da imaju najbolju fabriku čipsa u regionu, održavaju se dani polja posvećeni krompiru. Dr. Živko Bugarčić, stručnjak u oblasti poljoprivrede, deli sa posetiocima svoje stručno znanje i iskustvo. Na oglednim parcelama, posetioci mogu videti čak 23 sorte krompira od renomirane holandske kompanije Agriko. Sorte su pažljivo raspoređene prema svojim karakteristikama, od ranih sa žutom pokožicom do kasnijih sorti za različite namene.
Ovi dani polja su ne samo prilika da se predstave nove sorte i tehnologije, već i da se proizvođačima pruži prava slika o tome kako se sorte ponašaju u različitim vremenskim uslovima. Tokom ovih dana, posetioci mogu naučiti kako da selektuju seme za sledeću sezonu i kako da postignu visoke prinose u proizvodnji krompira.
dr Živko Bugarčić: Maglić je jedno malo selo koje ima sve, kako piše na ulazu u selo po selo ima najbolju fabriku za proizvodnju čipsa u regionu, ali i mnogo šire jedan od najboljih u Evropi i ja bih se stideo da mi imamo loše ogledno polje blizu sela koje ima sve i blizu sela koje ima najbolju fabriku za proizvodnju čipsa.
Na ovoj oglednoj parceli mi imamo 23 sorte od holanske kompanije, Agriko. One su poređane na određeni način, rane sorte sa žutom pokožicom, srednje stasne sorte sa žutom pokožicom, sorte crvene pokožice, sorte za industrijsku preradu i nove sorte.
Mi ovde imamo i sorte za čips, za koje je takođe zainteresovana kompletna industrija čipsa. Imamo i dve potencijalno jako dobre sorte za pomfrti. Mi uvozimo 25 000 tona pomfrita što odgovara 50 000 tona svežeg krompira, a mi nemamo preradu pomfrita kao ni region oko nas i mi pokušavamo takođe da pronalaženjem sorti koje se mogu gajiti na ovim prostorima ohrabrimo i nekoga da uđe u proizvodnju pomfrita. Takođe, prezentovanjem sorti ovako u redovima od 50-ak metara i pomažemo proizvođačima da se to hrabrije odluče u zamenu postojećeg sortimenta. Da li sortimenta od kompanije Agriko ili konkurentskog, ali da na licu mesta mogu da naprave jako dobar izbor obzirom da ogledna polja radimo iz godine u godinu. Nadam se da mnogi od njih dolaze redovno na ove prezentacije, tako da su u prilici da vide i kako se sorte ponašaju kad je ekstremno suvo, kad je ekstremno vlažno kao što smo imali prošle godine, jedan, sad drugi ekstrem da vide kako to izgleda na prosečnoj godine, jer bez demonstriranja u veoma komplikovanim vremenskim uslovima mi na ovim prostorima ne možemo da odaberemo. Pravimo inače ove oglede pravimo i širom Srbije, tako da dešava se da neke sorte mogu bez problema se gaje u Vojvodini, ali iz nekih razloga, pošto proizvođači neće sorte kasnije vegetacije u recimo u Zapadnoj Srbiji oni traže krompir kraćeg vegetacionog perioda da prikažemo šta imamo.
Takođe, proizvođačima koji prodaju robu supermarketima koji traže i sad imaju sve oštrije zahteve, traže i u malom pakovanju, što ujednačeniji, opran krompir – da pružimo sve. Ja mislim da nema ništa lepše nego kad se na 50 metara gde nema nikakvog šminkanja prikaže koje su mogućnosti sorti. Ovde mi imamo i neke sorte koje su tek priznate i u Holandiji ili su recimo priznate u Srbiji pre godinu dana, ili će biti priznate u Srbiji za godinu ili dve dana i pokušavamo da što pre stanemo u red onih koji se interesuju za rane sorte.
Mi smo već pre desetak godina krenuli u gašenje sorte kondor koji je bio sinonim proizvodnje crveno krompira, posebno kod proizvođača uvođenju dezire u da ne pričam kako je za koga je bilo logično će otići u penziju posle 60 godina gaji danas više niko ne pominje te sorte, tu su nove sorte. Ono što moramo da uradimo, to je da prestanemo da delimo krompir na crveni i beli. To je prva stvar sa kojom treba da raščistimo jer je neuporedivo veća ponuda sorti sa žutom pokožicom, a one se u selekcionom procesu kroz onu bobicu, kroz ovaj paradajzčić teže dobijaju, odnosno otprilike 1 prema 10 u odnosu na žute.
Mi ovde imamo jako puno sorti koje su izuzetnog kvaliteta spadaju među kasne sorte. To je takođe bitno, jer u godinama koje su ispred nas neće biti preparata protiv klijanja krompira, kao što ih nema ni u poslednje 2 godine za male proizvođače ostaće tretmani u skladištima metodom zadimljavanje samo za najveća i najmodernija skladišta. Moraju preživeti i oni koji imaju manja skladišta da makar proizvođači ne kupuju, da ne dođu u poziciju da moraju već u aprilu mesecu da kupe krompir jer im je krompir proklijao. Znači imamo mi rešenja i za takve improvizovane objekte.
Takođe, kod potrošača verujem da će s vremenom razviti taj osećaj da krompir nije krompir da ćemo mi u rafovima imati krompir koji je za salatu, krompir koji je za prženje, za kuvanje, kao što to imaju u ostatku Evrope. Čitava srednja Evropa je to primila od Zapada, Slovenija takođe to ima, ja se nadam da će to vreme doći uskoro i kod nas.
I ovako da vas pitam sada, s obzirom da ova godina čini mi se bila teška za poljoprivrednike, bilo dosta izazova padavina, bolesti, štetočina kako biste je ocenili za proizvodnju krompira?
U svakom slučaju jedna od godina koju bi svi želeli da zaborave. Prvo dosta kašnjenja u prolećnim radovima, izuzetno hladno i vlažno vreme čim je posađen krompir kod onih koji su sadili ranije. Znači april nikad hladniji otkad se meri na ovim prostorima, maj, jun prepuni vode ogroman broj kišnih dana, ogromne količine padavina, zabarivanja, pojava plamenjače zbog nemogućnosti da se lako uđe na njive. Finansije takođe određuju koja će se hemija koristiti ove godine, ko je zakasnio, on je morao da se trlja ne po džepu nego po glavi, jer nije znao šta će da radi. Plamenjača je odnela silne njive, uz to zabarivanje. Onda se takođe desilo da imamo probleme i sa olujom i sa gradom i tako dalje. Jedna od godina u kojoj smo mi pretrpeli jako velike štete u poljoprivredi.
Proizvodnja krompira je sigurno bila među osetljivijimi delovima te proizvodnje, ali u svakom slučaju nisu tako prošli svi proizvođači. Mnogi proizvođači u Vojvodini u ovom delu Bačke, ali ne baš ovde pored Dunava su prošli dobro. Dobro su recimo, prošli u najvećem delu južnog Banata. Dobro su prošli proizvođači u proizvodnji ranog krompira, mnogi od njih su pretrpeli štetu od mraza, ali se krompir oporavlja ispod agrila i uspeli su da naprave dobar prinose i da naprave dobru zaradu. Ono što je sigurno mi nećemo imati krompira ponovo dovoljno za svoje potrebe, ponovo ćemo biti veliki uvoznik.
Samo što za razliku od nekih godina koje su iza nas i prošle, ali i ove godine plaćaćemo visoku cenu za uvozni krompir jer ni Zapadna Evropa nema dovoljno krompira i tamo nema i tamo će biti skupo. Nažalost, neće biti ni dovoljno semena jer je ta proizvodnja stradala zbog zakasnele setve i veoma sušnog i toplog vremena u prvim mesecima, neposredno posle sadnje u maju i junu. Znači predstoji nam jedna sezona u kojoj će oni koji su ostali u igri imati priliku da zarade, treba da budu brzi kod poručivanja semena kako bi imali sa kvalitetnim semenom da zasade njive iduće godine.
Kod onih koji su imali plamenjaču na njivi da budu veoma oprezni kod selektovanja tog semena, šta će se ostati ostaviti za narednu godinu da nikako ne seku krompir koji će saditi o tako krompira je sa tim nosi nose veliki rizik jednostavno doći sigurno do nastavka pada proizvodnje u broju hektara, ali verovatno i do bolje profesionalizacije proizvođača.
Čemu služe ova ogledna polja krompira?
Zoran Puača, direktor kompanije Arum: Cilj ovih da kažem proizvodnih ogleda je da upoznamo naše proizvođače, da im prenesemo poruku koje su to sorte koje mogu da daju maksimalni prinos, koje su to sorte za koje namene, a takođe da im prenesemo iskustvo koje su to tehnologije koje mogu da daju visoki prinos u našim uslovima i treće – koje su to nove sorte sorte koje dolaze, koje biramo na taj način da daju bolji rezultat veći prinosi veći klvalitet nego što su postojeći.
Ono što je vrlo bitno, to je da su ovo stručni dani polja. Šta znači stručni? Ovde se zaista ljudi koji dođu na ovakva predavanja mogu da saznaju da otkloni mnoge dileme da nađu odgovore na mnoga pitanja koja ih muče, pogotovo kad je reč o proizvodnji konkretno u proizvodnji krompira.
Moramo da imamo u vidu da je proizvodnja krompira žive proces. To znači da je nemoguće ga takoreći 100 posto kontrolisati, bez obzira koliko vi uložili i znanja posedovali, znanja i sredstava i imali opreme, još uvek ta proizvodnja zavisi od vremenskih uslova. Shodno tome, i tehnologija proizvodnje se menja u zavisnosti od vremenskih uslova i zato je vrlo bitno da naši proizvođači dolaze na ovakve da kažem stručne dane polja gde se zaista nesebično dele iskustva ne samo iz Srbije već iz okolnih zemalja, budući da mi imamo priliku da obilazimo i susedne zemlje.
Napredak mora da se prati
Ono što želim, je posebno da napomenem i da uputim savet našim poljoprivrednim proizvođačima, bez obzira sa kim sarađuju, ali tehnologiju – napredak moraju da prate.
Ono što kažu pre nekoliko godina ljudi su sa gnušanjem govorili o upotrebi mobilnih telefona. Danas je to postala realnost. Isto tako i nove tehnologije. Morate pratiti napredak nauke i tehnologije da bi postigli visoke rezultate, da bi ovaj imali i kvalitetan prinos i da bi te proizvode mogli dugo da čuvate. Mislim da i siguran sam da je firma Arum pravo mesto za to jer to govori tridesetogodišnje iskustvo i ko god je sarađivao sa našom firmom ostvario je napredak.
Želim još na kraju da poželim svim našim proizvođačima uspeh i da ih cene prate kao što su bile i ove godine, jer to će dovesti do povećanja prodaje i samim tim i do napretka naših proizvođača.
Komentari