Zaperci su začeci novih grana koji se javljaju u „pazuhu“ svakog lista kod paradajza. Paradajz je pre svega jak i razgranat zeljasti žbun, pa ako ne bismo skidali zaperke, on bi nabujao u gustu zelenu masu. Zaperak koji skinemo možemo iskoristiti na pravi način u ovom tekstu pročitajte na koji.

Zaperci ili bočne grane dužine 10-15 cm mogu lako da se ožile i posluže kao rasad. Sa dela stabla koji se pobada u zemlju uklanja se lišće makazama odsecanjem blizu stabla, tako da se smanjuje opasnost od iscrpljivanja biljke transpiracijom. Prvih nekoliko dana rasad će biti jedva živ, ali stalnim zalivanjem mlakom vodom održaće se u životu i okoreniti.

Kako uzeti pelcer paradajza?

Grane se pikiraju u leji na 10×10 ili 12×12, sitnije gušće a krupnije ređe. One mogu da se odlamaju ili odsecaju sa već rasađenih biljaka gde je ..češćenje” zaperaka redovna mera nege, ili se proizvode posebni postupkom.

Taj postupak može biti ovakav: u leji sa rasadom koji već ima visinu 15-20 cm, zakinemo vrhove jednom broju biljaka. U pazuhu svih listova na takvim ,,obezglavljenim” biljkama počeće da rastu grane i to istovremeno. Na taj način svaka biljka formira žbun od 5-6 grana. Kad dovoljno porastu, odvajaju se od matične biljke sve osim jedne, i oživljavaju u posebnoj leji. Jedna ostaje na biljci kako bi se dobila normalna sadnica sa razvijenim centralnim korenom.

Kakvo vreme je idealno za ožiljavanje?

Ožiljavanje može da se obavi i sađenjem grana u saksije ili čaše, pri čemu je važno da supstrat bude pun humusa i peska i da se redovno vlaži. Prvih dva-tri dana biljke treba držati u senci. Zato je oblačno vreme pogodni za ožiljavanje ali ne i hladno.

Paradajz iz zaperka formira drugačiju građu korenovog sistema u odnosu na biljke iz semena. Javljaju se samo bočne žile pa takav koren slabije prodire u dubinu. Nijedna žila ne preuzima ulogu glavnog korena. Zbog toga je ovakav paradajz osetljiv na sušu. Međutim, polaganjem dela stabla pri sadnji, oživljava se još jedan deo, tako da se razvija moćan korenov sistem u površinskom sloju.

On omogućava, uz ostale povoljne uslove za rast, noralno plodnošenje. Prvi grozd se javlja dosta nisko jer je ovo biljka iz zaperka na kome nema toliko listova od osnove do cvetova kao što je to slučaj sa biljkom iz semena. Zbog toga rano cveta i donosi plod.

Plodovi su iste krupnoće i kvaliteta kao i na matičnim biljkama. Ovakav paradajz treba gajiti isključivo na jedno stablo, jer će u protivnom dati mnogo sitnih plodova.

Koja sorta je najbolja za razmožavnje?

Na ovaj načim može da se razmnožava bilo koja sorta, ali se bolji rezultati postižu na visokim koje daju krupne plodove, nego sa niskim. Hibridi su bolji od sorti jer su prirodno bujniji a i često otporni na bolesti. Ožiljeni pelceri sa ranih useva stižu za presađivanje u juni i na taj način zamenjuju matične biljke, koje već sredinom leta daju sitne plodove. Paradajz iz zaperka je jeftiniji jer se rasad proizvodi kratko vreme, a za berbu stiže od sredine leta pa do kasne jeseni.