Spanać, pored zelene salate i mladog luka, koji su uobičajene kulture, može biti dobar izbor za zimsko povrće u vašem plasteniku. To naročito važi za plastenike koji nemaju dodatno zagrevanje u zimskom periodu. Zato smo posetili jednog poznatog povrtara u Krčedinu i upitali ga da li se gajenje spanaća isplati.
Jedan od najpoznatijih povrtara iz Krčedina je Nikola Mihajlović – Buca. On u svojim plastenicima nema grejanje koje bi koristio u zimskim mesecima. Zato je zaključio da je gajenje spanaća u ovom periodu za njega najisplativiji posao. Mi smo nedavno bili u Bucinim plastenicima i saznali još neke činjenice o gajenju ove kulture.
Možda vas zanima
Da li je spanać isplativa povrtarska kultura za gajenje?
„Svakako da jeste. Mi smo na oko 30% naših kapaciteta plastenika posejali spanać, jer se pokazao prošle godine kao veoma isplativa kultura.“
Na kvantaškim pijacama spanaća baš i nema u ponudi. Da li je to zato što bi branje ove kulture tek trebalo da počne?
„Jeste, mi ćemo početi sa berbom za desetak dana. Cena još nije formirana i nema spanaća na kvantaškim pijacama.“
Da li je ova kultura zahtevna za uzgajanje?
„Spanać je čak manje zahtevan od zelene salate i mladog luka. Vrlo je jednostavno gajiti ga, naročito u plasteniku. Uz to, može se brati tokom cele zime.“
Neprijatelji spanaća su puževi golaći.
„Oni mogu da naprave problem, jer idu u plastenike koji su topli i prave blagu štetu. Ipak, postoji i preventiva za ovaj problem, pa zato puževi nisu neprijatelji koji su previše opasni.“
Vi za sada nemate grejanje u plastenicima, pa ste se odlučili za spanać i zelenu salatu?
„Tako je, najviše gajim ove dve kulture. Kada je reč o salati, najčešće gajim putericu i mislim da je ovaj moj način rada, za plastenike koji se ne greju, najbolje rešenje.“
Pripremljen je i rasad, trebalo bi, dakle, da uskoro počnete da rasađujete spanać?
„Za sedam dana ćemo verovatno početi.“
Prema mojoj računici, grejanje plastenika se ne isplati, bez obzira na to kolika je cena proizvoda kasnije.
Pitanje koje najviše pogađa proizvođače jeste plasman. Kako ste vi rešili ovaj problem?
„Mi se ne pojavljujemo na pijacama, niti na kvantašu. Radimo sa domaćim veletrgovinama i imamo veoma dobru saradnju sa njima. Uglavnom ugovaramo proizvodnju za sledeću godinu, a ove godine smo vrlo lepo radili sa Univerexportom, Delta Agrarom, Metroom i drugima.“
Da li proizvođači koji nemaju ovakve kapacitete kao vi mogu da na takav način prodaju svoju robu ili su neke određene količine ipak neophodne?
„Svakako da su potrebne količine. To je upravo problem o kojem mnogi govore. Jednostavno moramo da se povežemo i nastupimo zajedno, posebno ukoliko želimo da izvozimo. Za veletrgovine postoje i određeni uslovi koji moraju da se ispune da bi se sarađivalo sa njima, recimo kodirane vage i slično. Za male proizvođače to su veliki troškovi i zato oni imaju problem da kupe svu potrebnu opremu. Ipak, to je neophodno, svuda u svetu je tako i jednostavno ne može drugačije.“
Vaša proizvodnja koncipirana je tako da ne ulažete u grejanje smatrajući da nije dovoljno isplativo?
„Ne kažem da nije. Postoje mnogi primeri koji dokazuju suprotno. Ipak, prema mojoj računici, grejanje se za sada ne isplati, bez obzira na to kolika je cena proizvoda kasnije. Energenti su zaista izuzetno skupi. Možda ćemo za godinu ili dve moći da rešimo taj problem, ali za sada je ovako.“
Mogli bismo da kažemo i da se kultura ishrane u Srbiji promenila. Ranije je od povrća u toku zime kiseli kupus bio gotovo obavezan izbor. Danas, s druge strane, bez obzira na cenu svežeg povrća u toku zime, ono se kupuje i troši.
„S obzirom na to da sam već mnogo godina u ugostiteljstvu, mogu slobodno da kažem da se ta slika drastično promenila. Sada se čak i u restoranima mnogo više traži sveže povrće, čak i ako je iz uvoza. Dakle, ovakvo povrće ima perspektivu.“
Da li iz tog razloga možemo da pozovemo povrtare koji se nisu oprobali u gajenju ove kulture da razmisle i o spanaću?
„Naravno. Postoji mogućnost da pokušamo i sa izvozom spanaća. Međutim, veoma je važno da radimo udruženo. Imamo primere u susednim mestima, Slankamenu i drugim, sa voćarima. Njihove jabuke izvoze se na rusko tržište. Kada bi i mi nastupili ozbiljnije, mogli bismo da sledimo njihov primer.“
Ukoliko se neko prepoznao u ovom pozivu, može da se javi Buci ili našoj emisiji i da zaista pokušamo da radimo svi udruženo, kako bi svako imao korist od svog rada.
Sagovornik:
Nikola Mihajlović – Buca, povrtar iz Krčedina
Komentari