Nakon završenog Mašinskog fakulteta jedan Kikinđanin je odlučio da svoj život promeni iz korena i upusti se u proizvodnju povrća. Sada sa ponosom može da kaže da se povrtarstvom bavi čitav jedan radni vek, tačnije 35 godina i da je poljoprivreda ono što ga ispunjava. Ipak, da li od toga može lepo da se živi?
Miloš Sotjadinović je počeo da se bavi povrtarstvom jer je imao zdravstvenih problema. Nije mogao da radi ono za šta se školovao i odučio je da uđe u povrtarstvo, jer se čovek sa nečim mora baviti i od nečega živeti.
Miloš je uzgajao kornišone, karfiol, pšenicu… Kako sam kaže, od jedne kulture ne može da se živi – mora više kultura da se radi.
Možda vas zanima
„Аli, sve je neizvesno. osim kornišona. Oni su najsvetlija tačka i ne znam da li neko ima bolji ugovor, nego što mi imamo za kornišone“, poverio nam se Miloš.
On je član udruženja „Banatska lenija“ i sve radi sa svojim prijateljima. Zajedno beru proizvode i nose za Sentu gde plasiraju robu. Naravno, nije sve išlo kao po loju. U početku je bilo trzavica, a kako nam Miloš priča, sada su se svi združili i sve funkcioniše. „Bez udruživanja, nema posla“, zaključuje naš sagovornik.
Miloš sada uzgaja svake godine iste kulture: kornišon na otvorenom, paradajz i papriku u plasteniku.
Na pitanje šta bi preporučio svima koji počinju da se bave poljoprivredom, Miloš kaže: „Moraju puno da uče, ali da ne uče na svojim greškama, već da pitaju starije. Ovo može da bude izuzetno profitabilno, samo moraju da se stisnu zubi i mora da bude pomoć države ili lokalne samouprave.“
Ulaganje u dobrog i vrednog poljoprivrednika je svakako ulaganje u dobrobit i prosperitet poljoprivrede, zaključio je naš sagovornik.
Sagovornik:
Miloš Stojadinović, Banatski Brestovac
Komentari