U pitanju je biljka koja vodi poreklo sa južnoameričkog kontinenta i zemalja Centralne Amerike, međutim odlično uspeva u našim uslovima upravo zbog svoje velike otpornosti. Čičoka se još naziva divlji krompir, morska repa, a ustaljeno ime je i jerusalimska artičoka.
Raste kao višegodišnja biljka, ukoliko je samonikla pored pruga i asfalta, a kada je uzgojna kultura kao jednogodišnja biljka. Ono što je velika prednost ove biljke, pored količine hranljivih materija i pozitivnih svojstava po zdravlje ljudi, je njena lakoća gajenja (slično kao i krompir) i njena široka primena u ishrani domaćih životinja.
Zemljište za uzgoj čičoke i njena prihrana
Ono što je važno napomenuti kod ove biljke je to da ona može da se gaji i na zemljištu lošijeg kvaliteta (u odnosu na druge vrste koje se gaje na siromašnom tlu daje bolje rezultate), ali za ostvarivanje visokih prinosa porebno je obezbediti plodno tlo, a odličan izbor je ilovača. Zemljište za ovu izdržljivu biljku treba da ima pH vrednost oko 7 i dovoljno vlage kako bi se omogućio nesmetan rast i razvoj.
MOŽDA VAS ZANIMA
Jesenju obradu zemljišta je potrebno uraditi na dubini od 40 centimetara, a količina stajnjaka koja se pritom unosi treba da iznosi od 20 do 40 tona po hektaru.
Ova biljka je veoma tolerantna na bolesti, osim na one koje napadaju suncokret. Iz tog razloga je nužno izbegavati ga kao predkulturu. Čičoka se može uzgajati pored kupusa, spanaća, lubenica, krastavaca, a naročito pasulja puzavca jer mu predstavlja potporu.
Kada je reč o prihrani, potrebno joj je obezbediti dovoljne količine kalijuma pre svega, koji se dodaje zemljištu pre sadnje čičoke, 150 kilograma po hektaru. Takođe, osigurajte joj azot, ali prilagodite količinu jer ukoliko se sadi pored mahunarki to znači da će joj trebati manje količine (azotofiksatori). Količina fosfora koja se daje je 50 kilograma po hektaru.
Temperatura i svetlost
Ova biljka, na početku zeljastog stabla koje vremenom postaje drvenasto i dostiže visinu od 1,5 do 3,5 metara, zahteva veliku količinu svetlosti, te izbegavajte zasenčena područja prilikom sadnje.
Kao što smo rekli na početku, u pitanju je biljka izuzetno otporna na klimatske uslove. Naime, čičoka ima veoma dobro razvijen koren koji dolazi do većih dubina, te dobro podnosi letnju sušu. U tom periodu stagnira sa rastom, međutim čim krenu padavine nastavlja normalno da se razvija.
Još jedna veoma pozitivna karakteristika čičoke je ta da odlično podnosi niske temperature, čak štaviše hladnije tlo doprinosi njenoj teksturi i ukusu. Gomolji čičoka (korenje) podnose temperaturu koja pada na -30 stepeni. Takođe, ne trebate da brinete oko vetrovitog položaja.
Sadnja čičoke i njena nega
Sadnja čičoke, biljke kojoj su lišće, grane, kao i stablo pokriveni gustim dlačicama, se obavlja na jesen ili u rano proleće, ručno ili sadilicama za krompir. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, te ukoliko je zemljište lagano iznosi 12 centimetara, a kod teških zemljišta oko 8 centimetara. Međuredni razmak treba da iznosi od 40 do 50 centimetara.
Sadnja se obavlja tek ukoliko je temperatura zemljišta došla na oko 10 stepeni. Nakon sadnje, optimalna temperatura za rast čičoke iznosi od 15 do 20 stepeni.
Neophodno je vršiti međuredno kultiviranje i to 2-3 puta u toku jedne godine. Kod poslednje međuredne kultivacije izvršite ogrtanje pri čemu ćete obezbediti bolji razvoj gomolja.
Berba i upotreba
Ova biljka koja ima srcolike donje listove, bere se kada zelena masa krene da propada od mrazeva i niskih temperatura. Bere se oprezno jer je koža čičoke poprilično tanka.
Čičoka je veoma zdrava, a u ishrani ljudi može imati široku primenu, te se njeni komadi mogu kuvati i od njih praviti pire kao od krompira, ali i ukusna supa. Može se narendati i koristiti kao salata u svežem stanju, a takva primena se i najviše preporučuje zbog čuvanja dragocenih materija. Za razliku od krompira sadrži inulin, rastvorljivi polisaharid oslobođen od skroba, te je veoma pogodan za ishranu dijabetičara i svih onih koji vode računa o zdravoj ishrani.
Ono po čemu se još izdvaja ova biljka bogata kalijumom i gvožđem je upotreba u ishrani stoke. Stabljike čičoke imaju odličnu mogućnost silaže, gde su gubici procentualno isti kao kod siliranja kukuruza. Čičoka ima čak veću energetsku vrednost od drugih korenastih i krtolastih biljaka i može se koristiti čak i sirova (ne sadrži solanin kao krompir). Pored toga što se koristi za ishranu stoke i živine, pogodna je i kao hrana za kuniće.
Komentari