Ovog proleća i leta vreme nije išlo na ruku boraniji iz prolećne setve. Obilne kiše pa nagli porast temperature sprečile su oplodnju te je malo povrtara koji su mogli da se pohvale solidnim prinosom. Među malim baštovanima se proširila jedna druga biljka koja izgledom jako podseća na boraniju, ali čak i ne pripada porodici pasulja. Reč je o vigni koju mnogi i pripremaju kao boraniju. Naravno, tu greše, jer vigna nije boranija. Ako je vidite na pijaci ili u komšijskoj bašti kupite je i iznenadite porodicu novim ukusom.
Foto:Svetlana MujanovićVigne vode poreklo iz Azije, ali uspešno uspevaju kod nas
Rodu Vigna uglavnom pripadaju zeljaste biljke, a u ređim slučajevima i niski žbunovi. Plod je mahuna u kojoj se nalazi izduženo seme. Vrste iz ovog roda uzgajaju se u tropskim krajevima kao povrće, žitarice, stočna hrana i organsko đubrivo. Gotovo sve su poreklom iz Azije. U poređenju sa drugim mahunarkama, one u semenu ne sadrže toksične materije i mogu se bez opasnosti od neželjenih pojava, koristiti u ishrani. Uz vignu najraširenije vrste su kravlji grašak, (V. unguiculata), azuki pasulj (V. angularis), mungo pasulj crni (V. mungo), mungo pasulj zlatni(V. radiata) i drugi.
Iako su poreklom s drugog kontinenta, vigne dobro uspevaju i u našim klimatskim uslovima. Najčešće se gaje u baštama i na malom posedu, a kaže se da su četiri biljke dovoljne da prehrane četvoročlanu porodicu. Vigna (Vigna unguiculata var. sesquipedalis) je jednogodišnje povrće, a u našim krajevima je poznata još i kao metarska mahuna, kineska mahuna, zmijski pasulj, mahuna metrenjača, azijska mahuna, špaga mahuna. U Aziji, posebno na Tajlandu i na jugu Kine, koriste je u gastronomiji i narodnoj medicini. Po izgledu je veoma slična pasulju puzavcu, ali je rodnija a ima i druge karakteristike koji je čine superiornijom biljkom.
MOŽDA VAS ZANIMA
Vigne obiluju vitaminima A i C, kao i folnom kiselinom
Uzgaja se prvenstveno zbog izrazito dugih mahuna koje mogu narasti do 1 m. Iako nije u srodstvu sa pasuljem, njene mahune se koriste nezrele kao i mahune pasulja mahunara.
Postoji puno sorti vigne, neke su grmolike biljke, neke penjačice, a mahune su od bledo do tamnozelene ili od crvene do ljubičastocrvene boje, i sve njihove nijanse. One su hranjivo i zdravo povrće. Sadrže 8,4 odsto ugljenih hidrata, 2,8 procenata belančevina i 0,4 posto masti.
Zbog visokog sadržaja vode, čak 87 procenata, malog udela masti – 100 g mahuna ima samo 30 kcal, i velikog bogatstva vitamina, naročito vitaminom A i C i folnom kiselinom, i vitamina iz grupe B, idealne su za pripremu letnjih obroka za decu, starije i bolesne osobe, preporučuju se i dijabetičarima jer regulišu nivo šećera u krvi, kao i onima koji imaju problema s bubrezima, žučnom kesom, srcem i jetrom, gastritisom, jer ona ne menja kiselost u želucu kao obični pasulj mahunar. Dobar su izvor i minerala, naročito kalijuma, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora i raznih drugih materija neophodnih ljudskom organizmu.
Foto:Svetlana MujanovićDama koja gleda s visine
Vigna je penjačica i može porasti i preko dva metra. Zbog toga se ne može gajiti bez oslonca – pritke, mreže, luka, „vigvama“. Kao i ostale mahunarke, i ona preko korena obavlja azotofiksaciju. Listovi su slični listovima običnog pasulja. Mahune mogu biti duge 30-100 cm i formiraju se intenzivnije nego što je to slučaj kod običnog pasulja mahunara. Jedna mahuna sadrži osam do 30 zrna. Ono što ovu biljku izdvaja od svih pripadnica porodice fabace je način formiranja mahuna. Naime, one uvek „idu u paru“. Zrno vigne je sitno, crno, boje bele kafe, tamno ljubičasto, može biti različitog oblika – okruglo, bubrežasto, što zavisi od sorte.
Sutra vas na AGROmedia portalu očekuje tekst o tome kako uspešno možete gajiti vignu.
Komentari