Lubenice su definitivno najslađa letnja poslastica. Možete je jesti posle ručka, večere pa čak i ujutru nakon prvog obroka. Sadrži puno vode pa je zbog toga odlična za letnje dane i visoke temperature. Međutim, koliko smo puta pojeli krišku lubenice, a da se nismo ni zapitali koliko je ona zdrava za naš organizam.
Možda vas zanima
Lubenica na telo čoveka deluje osvežavajuće – gasi žeđ, otklanja umor i popravlja raspoloženje. Utiče na ubrzano izbacivanje mokraće i čišćenje organa za varenje. Preporučuje se u ishrani ljudi sa bolestima srca, krvnih sudova, bubrega, žuči i jetre, ali ne svih.
Oboleli od visokog krvnog pritiska i neuroze treba da je izbegavaju. Veoma je korisna hrana za obolele od hroničnog hepatitisa, ali ne i ciroze jetre. Olakšava tegobe ljudi sa kamenom u žuči, bubrezima ili bešici, utiče na rastvaranje i izbacivanje istih, sprečava formiranje novih.
Celuloza i hemiceluloza iz lubenice vezuju holesterol za sebe i tako utiču na smanjenje u krvi. Pektini, pak, vezuju druge otrovne materije i olakšavaju njihovo izbacivanje. Veoma je korisna i u ishrani ljudi svih doba starosti. Olakšava metabolizam, normalizuje crevnu floru i peristalitku. Ne sme se preterati sa količinama unetim u organizam, jer može da dođe do dijareje.
Bolesnici sa čirom na želuci, dvanaestopalačnom crevu i gastritisom dobro podnose lubenicu.
Lubenica je veoma hranljiva i lekovita pre svega zbog svog komplesnog hemijskog sastava. Sadrži 85 do 93 odsto vode, a svega 7-15 odsto suve materije. Ima 85-88 odsto šećera. Od minerala najviše sadrži kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora, joda, bakra i natrijuma.
Ipak ona spada u niskoenergetsku hranu, jer 100 grama jestivog dela daje svega 25,8 kalorija ili 131 džul.
Komentari