Razgovarali smo sa Zlatkom Stojanovićem, povrtarom iz Stajkovca koji se preko 30 godina bavi ovim poslom. Želeli smo da saznamo šta povrtari trenutno rade u plastenicima, kako se snalaze sa grejanjem zaštićenog prostora, ali i kako je godina korone uticala na njih.
Kako nam objašnjava naš sagovornik trenutno se seju spanać, rotkva, salata, a neki su to uveliko posejali i sada čekaju „seču“ tog povrća. Nakon toga ide rani kupus koji je već posejan, ali se radi pikiranje.
Što se tiče grejanja plastenika koja predstavlja veliki izdatak u proizvodnji, Zlatko je napravio računicu sa prirodnim grejanjem. Svoj plastenik greje preko stajnjaka i kreča, a postoje i druge tehnike.
Po njegovom mišljenju, savremeno grejanje je dobro za krastavac – viša je cena, ali kada se matematika svede, ulaganje je dosta veće: za drva, veća angažovanost i više obaveza oko grejanja, kvarovi na kotlu…
S obzirom da smo na kraju kalendarske godine, pitali smo Zlatka kakva je za njega i njegove kolege bila ova, ne tako obična godina.
možda vas zanima
„Ja se vodim onom starom poslovicom: Ko ume, njemu dvije“, šaljivo odgovara Zlatko i dodaje da je njima bila fenomenalna godina.
„Sve je imalo dobru cenu – konkretno, jesenja roba. Ništa nije bilo ispod 100 dinara, osim jesenjeg kupusa. Ja, na primer, imam svoje kupce koji mi dolaze kući i za vreme pandemije oni su imali dozvolu za kretanje. Ni jedan proizvod nisam bacio – sve smo unovčili“, objašnjava Zlatko.
On se složio sa nama da se poljoprivreda pokazala mnogo otpornijom na situaciju sa pandemijom, nego bilo koja druga grana privrede.
Što se tiče narednog perioda, Zlatko je ove godine povećao proizvodnu površinu za jedan hektar, a u planu mu je da prodaje raznoliku robu. Neće raditi samo papriku, paradajz i krastavac, već razmišlja o uvođenju dodatnih biljnih kultura.
Naš sagovornik smatra da je većina povrtara uspela da se snađe ove godine, a da su cene bile korektne, i za njih kao proizvođače, ali i za potrošače.
Pitali smo Zlatka, šta misli o uvozu sezonskog povrća iz okolnih zemalja, a posebno iz Albanije, i kako je to uticalo na njih, kao proizvođače.
Međutim, dobili smo neočekivani odgovor.
„Oni imaju mnogo topliju klimu, konkretno, 40 dana su ispred nas. Ali, ja stvarno ne znam kome albanska roba pravi problem? Ja to nikako ne mogu da shvatim! U mom selu nemamo problema“, kaže Zlatko.
Kako dalje objašnjava, on je svakog dana na pijaci i nikada se nije desilo da albanska roba napravi problem našoj. Prvo se pakuje domaća roba, pa ako nedostaje neka paleta, ubacuje se albanski paradajz. Iako je njihov paradajz jeftiniji, naš paradajz je daleko boljeg kvaliteta. Ljudi to prepoznaju i radije se opredeljuju za domaće.
„Velika je razlika u kvalitetu, a o ukusu neću ni da razgovaram“, tvdi naš sagovornik.
Zlatko se povrtarstvom bavi više od 30 godina i kaže da se „sve zna“. Zna se ko je nakupac, ko je proizvođač.
Za kraj, on je poručio sugrađanima da ne treba da se brinu. Hrane će biti, a u domaći kvalitet ne treba da sumjaju.
Sagovornik:
Zlatko Stojanović, povrtar iz Stajkovca
Komentari