Azot je ključni makronutrijent za biljke, jer je glavna komponenta hlorofila, jedinjenja koje omogućava biljkama da obavljaju fotosintezu. Azot je takođe i glavna komponenta aminokiselina. Bez ovih gradivnih blokova proteina, biljke ne bi mogle da prežive.
Zbog toga je ključno da svoje biljke, bilo da se radi o ukrasnim ili jestivim, snabdete sa dovoljno azota.
Možda vas zanima
3 načina pripreme i nege stajnjaka
07/10/2020
4 vrste đubriva i kako ih izabrati
24/03/2024
Međutim, nije svaki azot isti. Ovaj pregled proizvoda od azota pomoći će vam da odaberete azot koji najbolje odgovara onome što uzgajate. Ukoliko nije drugačije naznačeno, za količine obavezno pratite uputstva na etiketi proizvoda.
3 načina pripreme i nege stajnjaka
Testirajte zemljište
Pre nego što odlučite da li da dodate azot – ili bilo koji drugi hranljivi sastojak za biljke, morate biti sigurni da biljci zaista nedostaje. Višak azota nije loš samo za biljke već i za životnu sredinu, jer oticanje azota zagađuje vodene tokove.
Ako imate povrtnjak velike površine, postoje načini za testiranje tla kako biste se uverili da azot zaista nedostaje. Za pojedinačne biljke, to nije uvek praktično i izvodljivo. Ipak, pre nego što biljku nezdravog izgleda prihranite azotom, obavezno isključite druge uzroke.
Stajsko đubrivo
Goveđi stajnjak – pogodan za svaku biljnu proizvodnju
Svako stajsko đubrivo sadrži azot, pored druga dva makronutrijenta – fosfora i kalijuma, ali postoje značajne razlike u vrsti stajnjaka. Najviše azota ima kokošije đubrivo, zatim konjsko i kravlje.
URADI SAM: Napravite KOKOŠIJI STAJNJAK za prihranu biljaka
Svež stajnjak treba da se kompostira ili truli najmanje šest meseci do godinu dana pre nego što ga možete koristiti u vrtu ili bašti. Ako vam nije dostupan svež stajnjak ili nema te uslova da ga držite najmanje 6 meseci, možete kupiti u vrećama stajnjak koji je spreman za upotrebu. Za 9-10 m2 koristite nekih 90 kg kravljeg stajnjaka, 32 kg kokošijeg ili 30 kg konjskog stajnjaka. Najbolje vreme za dodavanje stajskog đubriva je jesen.
Biosolidi
Biosolidi su organske materije nastale recikliranjem mulja iz komunalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Dve vrste biosolida mogu se naći na tržištu za upotrebu u bašti. Oba tipa su obrađena toplotom kako bi se u njima uništili patogeni.
Mešavine klase A (pomešane sa peskom, piljevinom i korom) prati najviši standard uklanjanja patogena za biosolidne materije, pa je nivo zagađivača u njima tek u tragovima. Međutim, imajte na umu da biosolidi, koje se obično prodaju kao „reciklirane hranljive materije“ u velikim vrećama, mogu sadržati i toksične hemikalije poznate kao PFAS.
Kompostni čaj
Ukoliko kompostirate u svom dvorištu, možete namočiti ili skuvati glistenjak u vodi da biste napravili domaće azotno đubrivo za svoje biljke. Proizvodnja kompostnog čaja najbolje funkcioniše u malom obimu, na primer za biljke u saksijama. Ali to vas ne oslobađa od obaveze da svojim biljkama date uobičajene, dodatne hranljive materije; najbolje je koristiti kao brzo i lako rešenje kada nemate pri ruci komercijalno đubrivo.
Drugi proizvodi životinjskog porekla
Riblja emulzija ili riblje đubrivo je azotno đubrivo napravljeno od nusproizvoda industrije prerade ribe. Deluje brzo, ali je nedostatak njegov odvratan riblji miris.
Krvno brašno je nusproizvod klanja krava i drugih životinja. Suši se u prah i prodaje u kesama. Krvno brašno privlači pse, pa ga obradite i što pre zalijte u zemlju ako je Džeki u blizini. ,,Guano” je nagomilani izmet morskih ptica ili slepih miševa.
KRVNO BRAŠNO: ŠTA je i KAKO može da pomogne vašoj BAŠTI
,,Fiksiranje” azota
Jedan od najprirodnijih načina za povećanje azota u zemljištu je korišćenje biljka koje fiksiraju azot, a to su biljke iz porodice mahunarki, kao što su grašak, pasulj ili pokrovni usevi (detelina, grahorica i lucerka). Korenje biljaka kolonizovano je bakterijama koje izvlače azot iz vazduha i pretvaraju ga u azot koji je neophodan za rast bakterija. Kada bakterijama više nije potreban azot, on postaje dostupan biljkama. Uzgoj pokrovnih useva dodaje dodatni azot zemlji.
Organski naspram neorganskog i sintetičkog azota
Azot koji se javlja prirodno, bilo zato što je organski, ili zato što je nusproizvod mikroorganizama koji razgrađuju organsku materiju, ima prednost sporog oslobađanja. Iz tog razloga ne postoji rizika od sagorevanja biljaka, za razliku od neorganskih ili sintetičkih izvora azota. Ukoliko vreme nije problem, koristite azot iz organskih izvora.
Stajnjak ili mineralna đubriva – Šta je efikasnije?
Komercijalno đubrivo
Izbalansirana, kompletna đubriva sadrže tri makronutrijenta: azot, fosfor i kalijum. Za đubrivo sa visokim sadržajem azota, izaberite proizvod gde je prvi broj najveći. Većina đubriva sastoji se od mešavine izvora azota koji se i brzo i sporo oslobađaju, kako bi se obezbedilo brzo ozelenjavanje a duži efekat. Baš kao i odnos ili procenat N-P-K, odnos ili procenat izvora azota je naveden na etiketi proizvoda.
Neorganski izvori azota
Azot iz neorganskih mineralnih izvora uključuje amonijum-nitrat (33,5% azota), kalcijum-nitrat (15,5% azota) i amonijum-sulfat (20,5% azota). Ova čista azotna đubriva uglavnom se koriste za travnjake i obično je to i naznačeno. Svi su rastvorljivi u vodi, tako da su odmah dostupni biljci nakon zalivanja. Iako ovo daje brze rezultate, takođe nosi i rizik od sagorevanja biljke ako se primeni previše azota, što takođe uzrokuje ispiranje nitrata u zemljište.
Sintetički azot
Sintetički azot dolazi prvenstveno u obliku uree ili rastvora uree za primenu na travnjaku. Sama po sebi, urea je azotno đubrivo sa brzim oslobađanjem. Urea se takođe kombinuje sa drugim supstancama ili se dodaje premaz kako bi postala đubrivo sa sporim oslobađanjem. Koliko brzo obložena urea oslobađa azot u tlo zavisi od debljine premaza, temperature i vlage u zemljištu.
Izvor: The Spruce
Komentari