Ovog meseca vrši se i setva pasulja, a kako bi svi oni koji su se odlučili za uzgoj te povrtarske kulture ostvarili dobre rezultate na parcelama, izdvajamo 7 saveta koji će im pomoći u tome.
Foto:Pixabay
1. Odgovarajuća temperatura zemljišta
Veoma je važno da se seme pasulja ne stavlja u zemljište koje nije dovoljno zagrejano. Naime, temperatura tla mora da iznosi od 12 do 14 stepeni na dubini od 4-5 centimetara. Ova temperatura će omogućiti uspešno nicanje semena, ali i jednaku brzinu nicanja.
2. Adekvatan termin setve
Poželjno je da se se pasulj seje u trećoj dekadi aprila, kada živa na termometru premaši 15 podeljak. Usled visokih dnevnih temperatura praćenih visokom vlažnošću vazduha dolazi do opadanja cvetova pasulja. Najmanja temperatura na kojoj će seme proklijati iznosi od 8 do 10 stepeni.
MOŽDA VAS ZANIMA
3. Optimalna struktura zemljišta i pH vrednost
Ova povrtarska kultura zahteva rastresito zemljište, neutralne pH vrednosti (oko 6.0). Osetljiva je na kisele reakcije zemljišnog rastvora kao i na zaslanjena zemljišta. Naročito treba izbegavati tla sa visokim nivoom podzemnih voda.
4. Pazite na korove!
Na početku se pasulju usporeno razvija nadzemni deo pa mu je teško da se izbori sa korovima. Zbog ove činjenice je nužno izabrati što čistiju parcelu bez prisustva istih.
5. Monokultura i dobri predusevi
Pasulj ne bi trebalo sejati na istoj parceli u naredne tri godine zbog prisustva bolesti. Odličnim predusevima se smatraju strna žita, kukuruz, krompir, krastavac, cvekla, tikvice, spanać, paradajz proizveden direktnom setvom.
Ukoliko je predusev neko strno žito, potrebno je zaorati strnište.
Ova povrtarska kultura je dobar predusev većini povrća i žitarica jer ostavlja zemljište bogato azotom, a čisto od korova.
Foto:Pixabay
6. Dodavanje azota
Na korenu pasulja, u kvržicama, su bakterije azotofiksatori. Azotofiksacija je proces nastao simbiozom biljaka i mikroorganizama i podrazumeva prevođenje azota u gasovitom stanju iz atmosfere u amonijak koji je dostupan biljkama.
Zbog mogućnosti azotofiksacije mnogi povrtari izbegavaju da unose ovaj element, međutim treba koristiti azotna đubriva, a naročito u situacijama kada su zemljišta laka i propusna, odnosno kada se na početku razvoja biljke javljaju niske temperature praćene većim količinama padavina, koje spiraju zemljište.
7. Priprema zemljišta
Jesenja obrada zemljišta obavlja se na dubini od 30 do 35 centimetara. Pre setve je potrebno obaviti predsetvenu pripremu zemljišta koja se vrši setvospremačima ili lakim drljačama kako bi se osigurala gorenavedena struktura zemljišta koja je potrebna za setvu pasulja, ali i izbeglo preterano gaženje zemljišta.
Može se koristiti seme pasulja tretirano preparatima sa bakterijom Rh. phaseoli koja utiče na prikupljanje azota iz okolnog zemljišta. Optimalna dubina setve semena je 4 centimetra.
Komentari