Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji u Dejvisu, otkriva da kada se pčele ponovljeno izlažu nekim pesticidima, to može imati aditivni efekat, koji se pogoršava sa svakim narednim izlaganjem. A da bi se takva šteta sanirala – može biti potrebno da se smeni nekoliko generacija pčela.

Ova studija je zasnovana na dvogodišnjem eksperimentu. Posmatrala je jednu vrstu pčela, plavu voćarsku pčelu, poreklom iz Severne Amerike. Ova vrsta je važan oprašivač poljoprivrednih proizvoda, posebno voća kao što su jabuke, kruške, breskve i šljive. Plava pčela, pored svoje korisnosti kao oprašivača voćaka, od vitalnog je značaja i za oprašivanje nejestivih domaćih biljaka.

Studija se bavila reproduktivnim efektima izlaganja pesticidu imidaklopridu, koji je izuzetno popularan kao tretman za useve i drveće. Važno je napomenuti da on nije štetan za ptice, ali za insekte je poguban, jer utiče na njihov nervni sistem.

Ono što je ovde posebno interesantno jeste da je studija merila efekte izlaganja imidaklopridu na pčele dok su u fazi larve, kao i kada su odrasle jedinke. Upoređivani su efekti za svaki od tih perioda.

Rezultati – Pčele se oporavljaju tek nakon nekoliko generacija!

Rezultati studije su sledeći. Ženke pčela, izložene pesticidu kao larve, imale su 20-postotni pad u broju potomaka. Ali kada su kasnije izložene, kao odrasle, te iste već izložene pčele pokazale su ukupan pad od 44 procenta manje potomaka. To ukazuje na to da su efekti aditivni, tj. da svaka naredna generacija trpi veću štetu.

Naravno, nema posebnog razloga za pretpostavku da pčele koje su jednom bile izložene štetnom pesticidu nikada više neće biti izložene. Možda je čak verovatnije da će određene pčele biti izložene više puta, a ne samo jednom.

Imidakloprid je prilično rastvorljiv u vodi, što pomaže u sprečavanju zadržavanja hemikalija na jednom mestu, ali izgleda da ima prilično dugo postojanost u zemljištu, prema ovoj studiji.

Pošto se efekti višestruke izloženosti zbrajaju, ukupni efekti na populaciju pčelinjeg društva mogu biti razorni. Možda će biti potrebno, kažu istraživači, više generacija da se populacija oporavi.

Pored toga, ova vrsta pčela već pati od nedostatka resursa za hranu, sa sve manje poljskog cveća kojim se može hraniti. Sigurno je da im brojni pesticidi koje ljudi koriste prave dodatnu, teško popravljivu štetu.

Izvor: Modern Farmer