Prema podacima Evropske unije, mala porodična gazdinstva predstavljaju poljoprivredu koja hrani najveći broj zamalja EU i ima ključnu ulogu u bezbednosti hrane, očuvanju tradicije, lokalnog identiteta i kulturnog nasleđa jedne zemlje.

Prepoznajući značaj malih gazdinstava, EU je namenila značajnu podršku u ovoj oblasti i za porodična poljoprivredna gazdinstva u Srbiji. Ona je, kako kažu vlasnici porodičnih gazdinstava, dobrodošla a  ponekad i neophodna da bi se posao razvijao i napredovao. Pored toga, potrebni su kontinuitet i posvećenost. Bez toga nema uspeha ni u jednom poslu, pa ni u poljoprivredi.

Uzgoj koza – Umetnost u poljoprivredi

Za neke je bavljenje poljoprivredom i kretivan, umetnički posao od koga se može lepo živeti.

„U ovom poslu, ja spajam to umetničko, kreativno, stvaralačko i prozivođačko.“ Tako glumac i kozar, poljoprivrednik i umetnik, Branko Janković, objašnjava svoje motive za bavljenje glumom i stočarstvom istovremeno.

U selu Gunjaci, na zapadu Srbije, odakle mu potiču preci, rešio je da upotrebi sve svoje talente i da napravi uspešnu priču u stočarstvu. Brankov izbor su bile koze.

Za ljude koji se bave uzgojem koza tvrdi da drugačiji od ostalih stočara i da svako od njih u sebi ima nešto kreativno i stvaralačko. Iako svoju kreativnost ispoljava u polju umetnosti veoma uspešno, svakodnevno je upotrebljava i u poljoprivredi da bi unapredio poslovanje.

„Svoj program gradim u finalnim proizvodima vrhunskog kvaliteta, među ozbiljnom konkurencijom, gde potrošači prepoznaju kvalitet i shvataju koliko je ovo ozbiljna priča“, kaže Branko.

Ozbiljan pristup uzgoju koza

Ozbiljna priča zahteva ozbiljan pristup i svest o tome da je nemoguće opstati sam, već je potrebna saradnja. Branko kaže da se na početku plašio da neće imati dovoljno sirovina, zbog čega je imao stado od 200 koza. Vremenom se to promenilo, stado je prepolovio, ali sada ima kooperante koji mu obezbeđuju dovoljne količine kvalitetnog mleka.

„Sada u kooperaciji imamo oko 830 koza u zapadnoj Srbiji, sve što ima istu nadmorsku visinu i biljnu strukturu, uzimamo za kooperante“, objašnjava Branko.

Istovremeno, bitno je ponuditi nešto novo, nešto što drugi nemaju i zaokružiti svoju ponudu od proizvodnje sirovina, preko prerade do plasmana.

„Jako je bitno kako pakujete proizvod, kako ga otvarate, količina i gramaža pakovanja. O svemu treba voditi računa, jer kupac to zahteva“, tvrdi Branko.

U planu je vodenica – Turistički dodatak već uspešnoj proizvodnji

Porodična gazdinstva bolje se prilagođavaju promenama tehnologije, ekonomskim promenama, društvenim i političkim uslovima. Koriste različite strategije kako bi povećala svoju prilagođenost i izdržljivost.

Tako je i Branko shvatio da ukoliko želi da napreduje i bude još uspešniji, uvek mora potrošaču da ponudi više. I ponovo je u pogon stavio svoju kreativnost i došao na sjajnu ideju, koju već sprovodi u delo. Inspirisan filmom “Leptirica“, Branko je rešio da napravi malu vodenicu, gde će se mleti brašno, praviti kačamak i civara.

“To će biti mesto za odmor, ugodnu degustaciju, a samim tim i marketing. Na taj način zatvaram i turističku i proizvođačku priču”, ushićeno otrkiva Branko.

Održiva poljoprivreda u Srbiji je zaista temelj ekonomije. Ulaganje u poljoprivredu za sobom povlači lanac drugih proizvodnih, prerađvačkih i uslužnih grana. I kako kaže Branko voli da kaže: “U davanju je dobit. A besplatnog sira ima samo u mišolovci”.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.