Ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju penzija, primanja najstarijih su viša od osam do 13,2 odsto. S obzirom na to da poljoprivrednici spadaju u grupu onih sa najnižim primanjima, oni od prošlog meseca umesto 11.213 dinara dobijaju 12.700, za 1.487 dinara više i taj mesečni iznos za novembar primilo je 191.704 građanina.
Možda vas zanima
Reklo bi se, koliko para u državnoj kasi toliko ima i za poljoprivredne penzije. I aktivni poljoprivrednici i njihove kolege penzioneri, kao i mnogi stručnjaci-ekonomisti i oni koji se bave problemima populacije građana trećeg doba, slažu se da je to malo.
Međutim, da isplata najnižih penzija nije ustavno pravo i obaveza već isključivo ekonomska kategorija, uz sav respekt prema poljoprivrednicima, težini njihovog višedecenijskog rada na njivama, voćnjacima, baštama i na drugim radnim mestima u poljoprivredi, često i u ekstremno teškim uslovima, realno stanje koje diktiraju uplate doprinosa za penzije ni izdaleka ne bi omogućilo isplatu ni tolikih, objektivno veoma malih penzija. Zašto?
OGROMNE NEPLAĆENE I NENAPLATIVE OBAVEZE
Spisak poljoprivrednika penzionera koji dobijaju penziju iz PIO fonda je u poslednje dve decenije varirao, od 181.144, koliko ih je bilo 1997. godine, do 229.223 u 2006, dok je prema podacima PIO fonda trenutno na listi poljoprivrednih penzionera 183.543 imena. S obzirom na visinu uplata doprinosa, u pitanju je velika brojka i velike finansijske obaveze za koje poljoprivrednici penzioneri ne snose nikakvu krivicu ili ako je ima, njihova je najmanja. Krivica je u loše postavljenom sistemu, što je nedavno potvrdio i Branislav Nedimović, ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
„Zatekli smo veliki broj poljoprivrednih gazdinstava, dužnika po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje sa enormnim dugovanjima. Teško je razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje imali vlasnici pola hektara zemlje, kao i oni sa 100 hektara. U ovom trenutku imamo 184 milijarde dinara, što je oko 1,5 milijardi evra nenaplaćenih obaveza, koje su u 95 odsto slučajeva nenaplative“, rekao je ministar Nedimović.
Rade Čolović iz Lasca, Aleksandar Rakić iz Pekčanice, kao i mnogi drugi uzorni poljoprivrednici iz kraljevačkog kraja ističu da veliki problem u funkcionisanju redovnih uplata doprinosa za penzije leži u tome što je osnovica za plaćanje ista za sve, bez obzira koliko osiguranik ima zemlje. Zato je i došlo do drastičnog variranja broja onih koji dobijaju penziju iz fonda.
Teško je razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje imali vlasnici pola hektara zemlje, kao i oni sa 100 hektara.
Svakako da su neredovni prihodi od poljoprivrede, uslovljeni mnogim faktorima, počev od prirodnih do tržišnih i niza drugih vezanih za državne mere u oblasti agrara, česti i jaki razlozi zbog kojih poljoprivrednici neredovno uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
MOŽE (LI) DRŽAVA DA POMOGNE
Jedno je sigurno: broj poljoprivrednika daleko je veći od broja osiguranika, naročito u Vojvodini. Procenjuje se da je od svih aktivnih poljoprivrednika u Srbiji samo četvrtina onih koji uplaćuju penzijsko-invalidsko osiguranje, dok čak jedna trećina nikada nije bila ni uključena u sistem. Otuda i ne bi trebalo nikoga da začudi dug od 1,5 milijardi evra neuplaćenih doprinosa.
Agroekonomista Radoica Radovanović, koji ima veliko iskustvo u poljoprivredi i problemima koji je prate, tvrdi da su rešenja problema u rukama države.
„Država bi trebalo da pomogne da se poljoprivrednicima poveže staž, kao u slučaju radnika kojima firme nisu uplaćivale doprinose dugi niz godina. Pomoć države u ovom slučaju je neophodna jer bi na taj način dokazala da na poljoprivredu gleda kao na jedan od osnovnih stubova privrednog razvoja, a s druge strane stvorio bi se pošten odnos između nje i poljoprivrednika. Izmirenje duga na rate, odnosno reprogramiranje, za šta se zalažu neke moje kolege, dalo bi zanemarljiv efekat“, kaže Radovanović.
OČEKIVANJA OD NOVOG ZAKONA O PIO
Ministar Branislav Nedimović izjavio je početkom oktobra da bi do kraja godine trebalo da bude završen novi predlog Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji se priprema u saradnji sa Svetskom bankom i koji bi zamenio postojeći sistem iz 1986. godine.
Poljoprivredne penzije će se i u budućnosti redovno isplaćivati u visini utvrđenoj zakonom, na isti način kao i do sada.
Na terenu se stiče utisak da oko 190.000 poljoprivrednih penzionera u Srbiji sa zebnjom očekuju primenu novih zakonskih rešenja, s obzirom na to da će ubuduće usklađivanja primanja najstarijih biti samo onda kad u budžetu bude para. Nisu retka mišljenja da će uplate doprinosa biti manje nego do sada. U Ministarstvu su drugačijeg mišljenja.
„Ne očekujemo smanjivanje broja poljoprivrednih osiguranika, jer je i do sada za tu kategoriju važilo da u najmanjoj meri uplaćuju doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Poljoprivredne penzije će se i u budućnosti redovno isplaćivati u visini utvrđenoj zakonom, na isti način kao i do sada. Upravo iz razloga što je prema Ustavu država garant sprovođenja prava da se iz budžeta dotiraju sredstva za isplatu penzija“, kažu u Ministarstvu.
Prema izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, poljoprivredne penzije usklađivaće se na isti način kao i ostalih penzionera, što znači da će se penzije ipak uređivati u zavisnosti od stanja u državnoj kasi. Sve ovo, kao i višegodišnji nasleđeni problemi u važnoj oblasti, nameću potrebu da se država još ozbiljnije pozabavi penzijskim i invalidskim osiguranjem poljoprivrednika, što bi trebalo da bude sastavni deo naredne faze reforme sistema PIO.
Komentari