Razumevanje i podrška poljoprivredi ključni su za održiv razvoj. Međutim, u Srbiji postoji podeljeno mišljenje o efikasnosti Poljoprivredne komore kao institucije. Nedovoljna informisanost i nedostatak udruživanja učinili su da institucija ne iskoristi svoj puni potencijal. U ovom blog postu istražujemo razloge iza toga i razmatramo kako uspostavljanje adekvatne Poljoprivredne komore može pozitivno uticati na sektor.

Zašto Poljoprivredne Komore?

U mnogim razvijenim zemljama EU, poljoprivredne komore prate i oblikuju kompletni sektor poljoprivrede. Udruživanje velikih zadruga i operacija, koje su kod nas bilo teško ostvarive, tamo je pokazalo veliki uspeh. Ova udruženja trebala bi biti vođena stručnjacima kako bi implementirala najbolje prakse upravljanja i podržala razvoj sektora.

Šta kažu na terenu?

Pitali smo na temu treba li nam Poljoprivredna komora Mihajla Milanovića iz Udruženja “Poljoprivrednici Pančevačkog rita”. Evo šta smo podelili u razgovoru sa njim.

“Mišljenja su podeljenja. Pre svega, mislim da je glavni razlog tome nekako što su ljudi neinformisani čime bi se ta Poljoprivredna komora kao institucija bavila.

Poljoprivredne komore nekim razvijenijim zemljama Evropske unije prilično dosta pratim kompletno sektor poljoprivrede pa mogu da pričam. U nekim razvijenim poljoprivrednim zemljama. Poljoprivredne komore i takve slične institucije razvijali su ljudi. Stav je da udruživanje u velikim zadrugama i operacijama kod nas u našem okruženju nekako nije bilo moguće.

Da li zbog nas ili jednostavno i dalje mislim da da tu nema neke loše namere nego jednostavno samo je u pitanju informisanost ljudi. Zato bi takva instituciju trebalo da organizuje i da sprovede u delo država i da spoji, jednostavno da izvede načela naših upravljanja tim kompletno institucijama. Ona bi trebalo da bude prepuštena stručnim ljudima koji znaju, a ja sam siguran da mi u svim sektorima poljoprivredne proizvodnje u svim granama imamo jako stručnih ljudi koji bi mogli da pre svega utiču sada u ovoj trenutnoj situaciji na opstanak. A kasnije i nauku unapređivanje i jednostavno na boljitak svih nas kako velikih, tako srednjih, a pogotovo malih poljoprivrednih proizvođača kojih je najviše kod nas.”

Odakle bi ti ljudi došli, s obzirom da smo svedoci da postoje razne institucije koje ne funkcionišu danas kod nas i da je moguće da ona partija koja je na vlasti, ako su to predstavnici njihovi, da zastupaju interese možda te partije ili već nekog drugog, a ne poljoprivredu?

“Pre svega mislim da bi to trebalo početi od državnih institucija tj. formiranje takve institucije trebalo bi da podrži pre svega Skupština, država, Vlada, a kasnije samoupravljanje tako jednom institucijom treba prepustiti struci. Znači, trebali bi da konkurišu ljudi koji su stručni u svom domenu, koji najviše mogu da doprinesu kompletnom razvoju naše naše agrarne politike, agrobiznisa, našeg poslovanja i kompletno dalje širenje te cela priča.

Da li mislite da bi osnivanje poljoprivredne komore omogućilo i možda jedinstvenu prodaju proizvoda i da bi to izbacilo možda posrednike, trgovce, nakupce i da su oni dosta veliki problem oko ovakvog pitanja?

Pa pre svega kompletno ta cela slika i kompletno da kažemo ta jedan lanac funkcionisanja koji postoji u našoj državi znači da mi jednostavno ne možemo bez trgovaca, bez posrednika. Trenutno smo u takvoj situaciji svi mi koji smo u tom nekom zajedničkom lancu. Ta najslabija karika u lancu jeste taj poljoprivrednik. Samim formiranjem takve institucije mislim da bi olakšali jednostavno poslovanje tom poljoprivredniku, kasnije možda formiranjem još nekih institucija.

Naravno, imamo tu mnogo ideja, mnogo predloga. Zbog toga idemo na te sastanke kada smo pozvani. Naravno vrlo rado se odazivamo i jednostavno gledamo da se što više razvijamo u tom sektoru našem. Ja sam ratar. U tom našem sektoru, što više da se razumemo, ali kad čujem probleme koji imaju voćari, koje imaju povrtari, stočari pogotovo, mislim da struka mora da se uključi jednostavno u tu celu priču, da nam pomogne što je više moguće.

Kakvi su vaši utisci na osnovu razgovora do sada u polju sa Ministarstvom sam predstavnicima Vlade, ali i sa drugim udruženjima? Čini mi se da je tu situacija dosta podeljena i kakav onda utisak imate kad podvučete crtu?

Pa trenutno neka situacija jeste takva, prilično su mišljenja podeljena. Ne znam zbog čega je to, koji je razlog, ovo opet napominjem i jedan dan sam čak sebi dozvolio da se uključimo u te Viber grupe, te njihove diskusije. Ja sam napisao da smo jednostavno svi u tom istom problemu, znači generalno to je problem svih nas. Onaj u Vojvodini ima neke svoje probleme na koje treba da se utiče, onaj u Centralnoj Srbiji svoje, Južna Srbija ima svoj, znači svaka grana ima svoje probleme.

Jednostavno to ljudi moraju da prepoznaju i da nađemo nekako jedno zajedničko rešenje, jedan model po kom ćemo rešavati probleme. Ljudi se moraju podeliti po regionima. Gde i naravno po prvo po granama, pa i regionima, gde bi mogli da budu školovani ljudi i ljudi od struke koji hoće da doprinesu. Ja verujem da imamo mnogo školovanih ljudi i mladih pre svega koji bi mogli da mnogo da doprinesu razvoju naše poljoprivrede.

Šta je to što biste vi u ratarskoj proizvodnji izdvojili ovom trenutku kao najveće, najurgentnije probleme?

Pa, mnogo ih ima. Mi smo nekako samo dobro došli do tih nekih subvencija koje mislim da su za sada zadovoljavajuće tojest to je još sve u proceduri, još nije ništa zaživelo. Ali, mislimo da su za sada zadovoljavajući te subvencije. Takođe, tražili smo da se ograniče marže uvoznika repromaterijala za naše proizvode i samim tim bi postali konkurentniji, jednostavno bi imali jeftiniju proizvodnju. Došli smo do toga dizala koje ćemo dobijati bez akciza što je isto pohvalno naravno.

Kako sada možete da objasnite da je cena kukuruza bila 13, 14,00 din kada su pretpostavljam otkupljene dovoljne količine za neke barže ili već detaljnije, kurs mora da ode, onda je cena došla, verovatno su formiranje samih cena jako bitno kada je vaša oblast u pitanju?

Sve. Mi sada pričamo o ovoj poslednjoj žetvi. Da, jeste u pravu, ali pre toga je bilo na zabranu izvoza gde smo imali odlične cene kukuruza, pa je u jednom trenutku došlo do 36, 37 38,00 din, ne znam ni ja otprilike. Ovo je to je bilo odlično nekad, onda kada smo svi mogli ekonomski ojačamo, da prodamo te naše proizvode, da se jednostavno lagodnije malo posluje, da imamo više prostora za ulaganja, za dalje tu celu priču.

Ko je zakazao, ne mogu da uperim prstom ni u koga. Ali, jednostavno, da se malo više struka pitala i slušala, mislim da do toga ne bi došlo i jednostavno mislim da bi danas vodili neku drugu priču, da bi bili u možda malo lakšem položaju po sve nas.

Za kraj da vas pitam da li ste optimista na kraju na osnovu svega onoga što je vaše iskustvo do sada bilo u kom pravcu ide priča Poljoprivredne komore?

Pa iskren da budem, ja sam uvek optimista nekako takav sam, ali i što se tiče te Poljoprivredne komore, mislim da bi trebalo malo više da se bavimo edukacijom ljudi, da ljudi jednostavno mnogo vremena, a i ja lično mnogo vremena posvetim tome da pratim šta se dešava u zemljama u okruženju. Kod nas nekako gledam da vidim tj. da čujem šta kažu školovani ljudi na tu temu. Mislim da je to jedna zdrava, dobra priča.

Moram prvo da napomenem da bi radi funkcionisanja te Poljoprivredne komore tj. na njihov rad bi uticali isključivo poljoprivrednici. Znači, mi bismo morali da se sastajemo, mi bismo morali da se nekako ujedinimo. To smo mi, moramo da krenemo da pričamo. U redu je da svi imamo svako svoje mišljenje, to je apsolutno normalno. Svako je dodao da se slaže ili ne slaže sa nečim, ali mislim da moramo da se složimo da je ovo jedna zdrava, dobra priča za sve nas i da da moramo krenuti u nekom tom toku.

S obzirom da vidim da su mnogi ubeđeni, da se nekako smatra da je Poljoprivredna komora dobra za pre svega poljoprivrednike u Srbiji, kako bi se po tebi birali ljudi koji bi vodili Komoru, koji bi doneli kakav bi sistem odlučivanja bio u njoj?

Pre svega mislim na primer na sam poziv Vlade 26. decembra kada smo bili u Palati Srbije, a tu je bilo preko 60 udruženja iz cele Srbije i smatram da sva ta udruženja imaju pravo da odlučuju pre svega da li ćemo formirati, a kasnije ako bi se odlučili – da se formira takva institucija. Mislim da svi ti ljudi imaju pravo da odlučuju da li bili veliki, srednji ili mali proizvođači. Mislim da svi oni imaju pravo da da utiču. Pre svega da delegiraju svoje članove koji bi nadgledali funkcionisanje rad te Komore.