Iako mu pčelarstvo nije primarno zanimanje, ni izvor prihoda, Marko ima veliki broj košnica. Da su prodaja i otkup meda na nekom boljem nivou nego danas, Marko bi se više posvetio pčelama a ovakvi ljudi bi bili perjanice našeg pčelarstva.
Baviti se samo poljoprivredom u Srbiji često nije dovoljno za jedini izvor prihoda, pa je mnogima rad na selu dodatni posao i zarada. Tako i Marko Jovanović (32) iz sela Šutci kod Lazarevca vodi brigu o svojim pčelama, pored svog redovonog posla. Prihodima od meda dalje ulaže u pčelarsku opremu i povećanja broja košnica, međutim stao je na zlatnom broju 100.
Možda vas zanima
Šta sprečava razvoj organskog pčelarstva?
„Broj od 100 košnica je taj koji ja mogu da gledam kvalitetno, da radim u firmi i da se brinem o svojim košnicama. Više od toga bi bilo veliko opterećenje za mene, a sa ovim brojem mogu da postignem dobre rezultate; da košnice i pčele budu zdrave i da se postignu dobri prinosi. Pčele traže pažnju, ja se trudim da im posvetim dovoljno pažnje u pravom trenutku i da stignem da odem na posao”, kaže mladi pčelar.
Za pčelarenje se posebno zainteresovao radeći kao pomoćni pčelar kod jednog iskusnog pčelara u susednom selu. Na kraju kao podstrek da nastavi da se bavi pčelarstvom, mentor mu je poklonio dve košnice, a Marko kasnije kupio još tri.
Pčelari vole pčele, a medari su usmereni samo na zaradu
„Ja sam krenuo sa 5 košnica, pa proširio na 10, pa na 24, pa na 40 i tako dalje. Prvih pet su mi bile dovoljne da ja vidim šta se radi u toj košnici, da ja shvatim osnovne stvari, stanje potrebno za pčelarstvo, jer sa većim brojem košnice početi, a nemati iskustva postaje veliki problem za pčele. Kad se stekne neko iskustvo, posao oko pčelarenja nije težak. Ja se već 12 godina bavim pčelarstvom i do sada nisam imao nikakvih problema sa zdravstvenim stanjem pčela ni slično.”
Ja bih na osnovu sadašnjeg znanja mogao da se upustim i u rad sa 300 košnica, ali i kad bi prodaja bila sigurnija, možda bih se samo time i bavio – pčelarenjem
Međutim, za uspešno i olakšano pčelarenje, makar bilo i kao hobi, potrebna je i potpuna oprema.
„Početak je skup, potrebna je oprema i puno čega što olakšava posao pčelaru. Na primer, ja sam sebi obezbedio i kran, pa više ne tovarimo ručno košnice već kranom, sada mogu da rade dva čoveka bez ikakvih napora. Zatim, potrebna je oprema gde se vrca ili skladišti med, sama centrifuga i oprema za vrcanje meda, sve je to potrebno da bi pčelar mogao lakše da radi. Ja sam krenuo sa malo košnica, manje opreme, pa kako je vreme odmicalo, ja sam proširivao pčelinjak, pa i opremu. Trenutno sam pravim ramove za košnice, pa uz pomoć oca, majke i supruge sve radimo”, kaže Marko.
Ovogodišnji prinosi meda Marka Jovanovića bili su oko 30 kg po košnici, zbog slabije pčelarske godine. Sa boljim klimatskim uslovima, njegovi prinosi dostižu i do 40 kg po košnici. Na osnovu reči pčelara iz sela Šutci, uz nesigurne pčelarske godine nesigurna je i prodaja meda.
„Ja bih na osnovu sadašnjeg znanja mogao da se upustim i u rad sa 300 košnica, ali i kad bi prodaja bila sigurnija, možda bih se samo time i bavio – pčelarenjem”.
Takođe, tržište će dalje odrediti budućnost Markovog pčelarenja. Za sada se bavi skupljanjem pčelinjeg otrova, a ako nastane veća potražnja, planira da se bavi i proizvodnjom drugih pčelinjih proizvoda.
Komentari