Da je uspešno bavljenje urbanim pčelarstvom moguće, pravi primer su braća Mardešić, dvadesetsedmogodišnji Dario i tridesetogodišnji David, koji su zajedno sa svojim prijateljem Ivanom Kaličaninom krenuli u avanturu zvanu urbano pčelarstvo u Beogradu.
Foto:David Mardešić
Cela priča je počela 2017. godine kada su odlučili da malo oplemene domaći med, dodajući u njega razne egzotične sastojke, a prvenstveno da podignu svest ljudi o najvažnijem biću na planeti, pčeli.
Košnice su postavljene u Luci Beograd, kod Dunava
„Za urbano pčelarstvo smo se odlučili prošle, 2020. godine, kada smo pokrenuli i prvu akciju “Pčele dobrodošle u Beograd”, koja je iako je bila nezahvalna situacija zbog pandemije, ipak imala dobar odziv, prvenstveno građana”, rekao je sagovornik našeg portala, David Mardešić, deo ekipe koja stoji iza brenda “Mad Med”.
Kako kaže, prvo su počeli sa “standardnim” pčelarstvom u Orašcu, međutim kako je cela ekipa Mad Med-a iz Beograda dosta je nezgodno bilo da svakodnevno idu do Orašca i nazad te ih je to navelo da razmišljaju o postavljanju košnica po Beogradu. Nakon početka akcije 20. maja prošle godine, javili su se ljudi iz Luke Beograd i pokazali interesovanje da postave košnice kod njih.
Prestonički prvoklasni livadski med
Našeg sagovornika smo upitali kako su stekli potrebna znanja i veštine neophodne za bavljenje pčelarstvom.
„Osim teorijskog znanja sa Poljoprivrednog fakulteta, završili smo kurs i urbanog pčelarstva koji svake godine organizuje Beogradsko udruženje pčelara, čiji smo i mi član. To nam je dosta pomoglo da savladamo osnove pčelarstva”, rekao je ovaj mladi pčelar.
Prema njegovim rečima, za sada se košnice nalaze samo u Luci Beograd, odnosno prostoru starog Žitomlina, pored Dunava. Tamo su napravili pravu oazu za pčele i kako kaže, vrlo im odgovara pozicija. U Beogradu imaju dvadesetak košnica na Dorćolu.
„U toku je vrcanje prvog beogradskog meda i kombinacija je vrlo zanimljiva. Smenjuju se lipa i zova i verujemo da će biti prvoklasni livadski med”, rekao je jedan od braće Mardešić.
Prednost urbanog pčelarstva je manjak pesticida
Sa njim smo razgovarali o prednostima, ali i manama urbanog pčelarstva.
„Urbano pčelarstvo ima i prednosti i mane. Prednosti su manjak pesticida, odnosno direktnih otrova štetnih za pčele. Takođe, veliki broj medonosnih biljaka koje cvetaju od ranog proleća do kasne jeseni pozitivno utiče na razvoj i produktivnost samih pčela. Sa druge strane, usled gradskog zagađenja pčele u gradovima žive 5,6 dana kraće u odnosu na ruralnu sredinu”, istakao je David.
U njihovoj ponudi nalazi se i med sa moringom. Saznajemo zašto su se odlučili upravo za ovu biljku.
Foto:David Mardešić
„Tako je, u ponudi imamo krem med sa moringom. Istraživali smo razne biljke i ostali fascinirani sa količinom minerala i vitamina koje poseduje moringa, prosto neverovatno da je toliko neka biljka zdrava. Kako je većina zdravih stvari lošeg ukusa, tako je i vrlo teško konzumirati moringu. Odlučili smo da taj njen opor ukus prikrijemo sa domaćim medom, a zadržimo sve njene benefite”, rekao je sagovornik AGROmedia portala.
Razne akcije povodom podizanja svesti o pčelama
Kako je navedeno na samom početku teksta, oni se bore i za podizanje svesti ljudi o značaju pčela za celokupnu planetu. Do sada su radili razne akcije, od sadnje medonosnog bilja po Beogradu, edukacija, a akcenat je na ovoj godini gde sa kolegama iz Beogradskog udruženja pčelara, kao i ekipom iz Supernatural festivala pokušavaju da izađu sa konkretnim predlozima za očuvanje pčela i njihove brojnosti.
Komentari