Nemaju nikakvu političku moć, a 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi upravo od njih. Zaslužne su za svaki treći zalogaj, a ne predstavljaju nikakvu moćnu korporaciju. Iako su izuzetno značajne, vrlo su ugrožene – pčele. Uništavaju ih pesticidi kojima čovek štiti useve od biljnih vaši i glodara, nestaju pod najezdom graditeljstva i betoniranjem njihovih staništa…

Najveći neprijatelji su im ljudi, ali i pčelinji krpelj. Upravo o borbi protiv varoe, kako se stručno naziva ovaj krpelj koji napada leglo, biće najviše reči na devetom Evropskom kongresu o pčelama, koji će se od 19. do 22. septembra održati u Beogradu.

– Protiv ovog krpelja nauka još nije našla rešenje, zbog toga je najveći od 13 simpozijuma u okviru kongresa posvećen patologiji, odnosno bolesti pčela. Ali biće reči i o uzgoju, reprodukciji, genetici, imunitetu, oprašivanju, ekotoksikologiji… – objašnjava za „Politiku” prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu i aktuelni predsednik kongresa.

Među milion i po vrsta insekata, koliko ih je ukupno na Zemljinoj kugli, 22.000 čine pčele. U Srbiji ih je oko 850 vrsta, ali je samo jedna medonosna, dok su ostale solitarne, odnosno divlje. Mnogi biolozi tvrde da je naša medonosna pčela, među stručnjacima poznata pod nazivom apis melifera karnika, jedna od najboljih na svetu. Otpornija je, produktivnija, nije agresivna…

– Ali često se zaboravlja da su i bumbari pčele. I to vrlo važni, jer se koriste za oprašivanje malina, borovnica, paradajza, krušaka… Međutim, oni su aktivni od ranog proleća do kasne jeseni, dok oko šest meseci spavaju. Kako bi bumbari oprašili određene biljke koje su cele godine prisutne na tržištu, poput paradajza, neophodno je da uvezemo komercijalne košnice. Tehnologija kojom je ovladao izuzetno mali broj kompanija na svetu omogućila je proizvodnju bumbara kojima nije potreban zimski san. Ručno oprašivanje je, osim što ne daje ukusan plod, kao kada je reč o oprašivanju zujanjem, i mnogo skuplji – pojašnjava prof. dr Ljubiša Stanisavljević, zbog čega nije neobična vest da Srbija uvozi bumbare.

Ono što se izvozi iz Srbije su matice medonosne pčele i taj posao se može obavljati samo uz određene dozvole. A zbog pesticida, globalnog zagrevanja, nestajanja biljaka koje su glavna paša, došlo je do nestajanja pčela u Americi. Zato vlasnici plantaža u Kaliforniji danas iznajmljuju pčele za oprašivanje.

– Problem sa uvozom je taj što uvek može da se dogodi da iz plastenika izleti vrsta koja je uvezena i da ugrozi autohtone pčele – dodaje prof. dr Stanisavljević.

Upoznajući nas sa pčelama, naš sagovornik u šali kaže da su vegani, jer osim što ih ne zanima meso, ne hrane se ni mlečnim proizvodima. Bez obzira na to što se hrane biljkama, uglavnom im ne nanose štetu.

– Rađeno je jedno istraživanje koje je pokazalo da pčela nikada neće otvoriti zrno grožđa kako bi došla do soka. To će uraditi tek ako ga osa ošteti – dodaje naš sagovornik.

Kako je predstojeći kongres naučni skup, na njemu se neće naći pčelari, ali Stanisavljević skreće pažnju na težak položaj u kojem se oni nalaze.

– Nekada je sa 100 košnica mogla da živi četvoročlana porodica. A danas ni 200 košnica nije dovoljno. Država nema efikasnih mehanizama da se potrošači, a i pčelari zaštite od najezde veštačkog meda. Zato je jedini savet koji mogu da dam za kupovinu pravog meda – kupujte ga direktno od pčelara kojeg lično poznajete – ističe naš sagovornik.

Izvor: Politika