Pored trovanja pčela, pojava falsifikovanog meda na tržištu predstavlja jedan od najvećih problema u pčelarstvu. Zlatomir Tomić iz Jarkovca, profesionalni je pčelar i naslednik porodične tradicije koja traje od 1961. godine. Pitali smo ga kako kupci mogu da prepoznaju pravi med?
„Na ovoj tegli piše Naš med, to je univerzalna SPOS tegla, po ugovoru sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije na njoj mora da piše ime pčelara, broj gazdinstva, broj telefona, ulica i broj. Postoji i datum do koje godine je najbolje upotrebiti med i naravno koja je vrsta meda i šta sadrži. Kupovinom ove tegle kupac može da bude siguran da je kupio pravi“, objasnio je Zlatomir Tomić i požalio se da je na tržištu sve više prevaranata,
Možda vas zanima
„Vi imate med na pijaci koji košta 200-300 dinara, ali nije pravi med. Zbog cene on je ljudima pristupačan i masovno ga kupuju i ne znajući šta kupuju“.
U savezu pčelarskih organizacija Srbije registrovano je oko 10.000 članova.
„Savez ima mnogo aktivnosti, o tome bih mogao danima da pričam, trenutno preokupacija saveza je izgradnja pogona za prikupljanje i plasman meda koji se gradi u Rači, to će biti jedan od najsavremenijih objekata u ovoj državi, gde će svi članovi SPOS-a moći da predaju med i dobiju najbolju moguću cenu na tržištu“, ističe Zlatomir.
Prema proceni Alberta Ajnštajna, ukoliko ne bi bilo pčela na planeti – život čoveka bi se ugasio posle samo 4 godine.
Kako su prešlu put od 1 košnice do 700 kg meda godišnje?
„Pčele uglavnom truju voćari ili ratari, sve što se prska u cvetu. Kako bi zaštitili biljke, poljoprivrednici ih prskaju jeftinim otrovima koji ubijaju pčele. Trebalo bi razviti jednu simbiozu između voćara, ratara i pčelara, gde će se znati sa kojim otrovom se prska, kako i kada, da bi pčele opstale“, zaključio je Zlatomir Tomić.
Sagovornik:
Zlatomir Tomić, pčelar iz Jarkovca
Komentari