Organsko pčelarstvo podrazumeva brojne zahteve koji moraju biti ispunjeni, te je upravo to razlog zašto je ono malo zastupljeno. Ipak, o ceni organskog meda se priča već godinama. Mi vam donosimo iskustvo organskog pčelara Darka Batinića iz Lazareva kod Zrenjanina.
Foto: Darko BatinićOrgansko pčelarstvo kao izazov i prilika da se pokaže znanje
Kako kaže naš sagovornik, jedan od razloga zašto se upustio u organsko pčelarstvo je što se to smatra velikim izazovom u pčelarstvu, jer su uslovi veoma teški da bi ga započeli. Drugi razlog je poziv centra „Eko Agri“ koje je u organskoj proizvodnji dugi niz godina.
Uz pomoć njih je i započeta njegova organska pčelarska proizvodnja. Ovo je video i kao priliku da više primeni svoje znanje koje je stekao na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
„U Lazarevu nam je ekstrakcija meda, to jest njegovo vrcanje i skladištenje, dok su košnice konstantno po terenima, bilo da su to zaštićena područja kao što je Fruška gora ili su na imanju Eko Agri, sve zavisno od paše. Mi se bavimo tri godine organskim pčelarstvom od kojih je prva godina, godina konverzije, i ona je zapravo najteža za organsko pčelarstvo“, istakao je ovaj pčelar.
Smislio je izum za borbu sa varoom
Prema njegovim rečima, u godini konverzije morate da zamenite vosak, pojavljuju se gubici usled toga što to teško pada pčelama, zatim nastaje problem jer se efikasno mora suzbiti varoa, a nisu dozvoljeni nikakvi komercijalni preparati.
„Tu sam dao jedan od najvećih svojih doprinosa, razvio sam novu, neuobičajenu metodu za borbu protiv varoe u Srbiji, a to je borba sa toplotom. Naime, vi zagrevate pčele na tačno određenoj temperaturi koju varoa ne može da izdrži, ali pčele mogu, te ona uginjava, a pčele preživljavaju. Moram napomenuti da sam takođe imao više neuspešnih pokušaja“, rekao je naš sagovornik.
Prve godine, kada je bila godina konverzije radili su borbu protiv varoe sa eteričnim uljima: timolom, kamforom i eukaliptusovim uljem, prošle godine su takođe radili sa eteričnim uljima ali su uveli i toplotu, a ove godine će raditi isključivo sa toplotom jer se ispostavila kao jeftinija i mnogo efikasnija. Znanje je tu preovladalo.
Do domaćeg sertifikata uz određenu refundaciju
Kada su u pitanju ostale poteškoće u organskom pčelarstvu, Batinić ističe da i nakon godine konverzije, kada postanete organski pčelar, te godine očekujete male prinose jer pčele tek treba da se osnaže. Tu je naravno i konstantna cena sertifikata koja se svake godine mora platiti.
Međutim, napominje da ukoliko imate domaći sertifikat on se može u određenom procentu refundirati, s tim da prošle godine nije postojala ta opcija zbog kovida, tako da se ta sertifikacija morala u potpunosti platiti. Evropski sertifikat nije pokriven refundacijom.
„Cena organskog meda jeste znatno veća u odnosu na med iz konvencionalne proizvodnje samim tim što su troškovi proizvodnje mnogo veći i ona je komplikovanija. Taj med jeste defakto kvalitetniji jer se u njemu ne mogu naći nikakvi pesticidi, on je u potpunosti bez prisustva stranih hemikalija“, naglasio je ova Banaćanin.
Foto: Darko BatinićZabranjena prihrana 15 dana pred pašu
Kada je u pitanju još jedan zahtev, a to je izrada košnica od prirodnih materijala, on ističe da su njihove košnice svakako izrađene od drveta koji je prirodni materijal i ono se sme koristiti s tim da se ne sme premazivati nitro farbom, već isključivo uljanom i vodenom farbom, koje su dozvoljene za zaštitu drveta. Unutar košnice su ramovi takođe od drveta, a žica koja se koristi za armiranje saća je prohromska.
Još jedan zahtev je lokacija.
„Krug od 3 kilometara oko njih u toku ispaše mora biti čist, bez prisustva konvencionalnih proizvoda, to mora biti ili samoniklo bilje ili organska proizvodnja. To su dosta teški zahtevi ali uspeli smo da pronađemo takve lokacije, najviše zahvaljujući Eko Agri jer kod njih imamo uljanu repicu i suncokret i to nam dosta olakšava posao jer bi pčele u tom periodu gladovale i mi bismo morali koristiti organski šećer za prihranu što je gotovo apsolutno neisplativo“, istakao je Batinić.
Kako kaže, u prihrani organskih košnica može se koristiti samo organski šećer ili organski med s tim da se ne sme 15 dana pre početka paše koristiti bilo kakva prihrana. Prema njegovom mišljenju, ni sa jednom prihranom se ne može zameniti unos iz prirode i to ne može nikad biti identično kao kada pčela pronađe nektar i polen na cveću.
Foto: Darko BatinićBagrem podbacio
Kada su u pitanju vrste meda koje proizvodi tu su uljana repica, livadski med, suncokretov, a za nekih mesec dana očekuju lipov. Bagrem neće imati jer, kako kaže, bagrem je podbacio i u konvencionalnoj proizvodnji meda, a on je pčelarima jedna od najdragocenijih paša. Ipak, sa entuzijazmom kaže da se nada da će ga biti naredne godine.
On ističe da ima odličnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i od njih je dobio sredstva da unapredi organsku proizvodnju, tačnije da poboljša seobu košnica koja je veoma bitna u organskoj proizvodnji.
„U organskoj proizvodnji meda je važan tajming kako bi košnice ostale što snažnije i kako se ne bi gubilo na prinosu meda. Kako sam ja jedini pčelar u organskoj proizvodnji u opštini Zrenjanin, nadam se da će se još neko u budućnosti odvažiti da krene u organsko pčelarstvo“, rekao je Batinić za kraj.
Komentari