Kišovit maj ostao je iza nas, a te vremenske prilike nisu odgovarale sremskim pčelarima. Iako je jun mesec sa relativno visokim dnevnim temperaturama, on ujedno može prouzrokovati i vremenske neprilike, baš kao i prethodni. Uprkos tome, pčelari nastavljaju sa radovima.
Miša Jeremić, pčelar iz Rume, izrazio je nezadovoljstvo prošlomesečnim prinosom: „Paša je bila oskudna i loša, štaviše veliki broj pčelara nije ni iznosio košnice na pašu, iznosili su samo oni koji imaju jaka društva. Majsko vreme uopšte nije bilo naklonjeno bagremu, koji je inače sam po sebi veoma osetljiv. Ja sam izneo svoje košnice, ali sam imao veoma slab prinos.“
Ove godine prinos bagrema je bio prilično slabiji u odnosu na prethodnu godinu, kako u Sremu, tako i u celoj zemlji.
Možda vas zanima
Dragiša Radisavljević, profesor stručnih predmeta u srednjoj poljoprivrednoj školi iz Rume, koji se ujedno bavi i pčelarstvom, potvrdio je da je ove godine prinos bagrema bio prilično slabiji u odnosu na prethodnu godinu, kako u Sremu, tako i u celoj zemlji. On je preporučio neke od sledećih mera aktivnosti koje bi trebalo sprovoditi u junu.
„U ovom mesecu treba neprekidno obavljati stalnu kontrolu društava, posebno rojenja. Upravo ovo vreme, čitav maj a naročito jun, period je kada nastupa veoma važno rojenje pčela. Zato pčelar mora da bude oprezan, da vrši kontrolu u smislu dodavanja ili proširenja prostora dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Veoma pogodno i povoljno jeste dodavanje praznih ramova da bi pčele same radile saće, takozvane građevnjake, s obzirom da su i oni jedan od značajnih faktora u smanjenju brojnosti varoe u samome društvu“, kaže naš sagovornik.
„Naravno, to treba prilično kontrolisati, treba biti oprezan jer pčele koje grade u ovome trenutku saće, uglavnom grade krupno trutovsko saće, i matica svakako zaleže celokupan ram. Neopreznost može dovesti do toga da imamo veliku količinu trutova u društvu, a to svakako nije povoljno jer broj trutova odrediće i brzinu rojenja društva. Znači, moramo te ramove u kojima se i inače razvija varoa da vadimo i naravno takve ramove uništavamo u smislu pretapanja, i dobijanja voska“, dodaje Radisavljević.
„U ovom periodu ne preporučuje se bilo kakva primena hemijskih sredstava koji redukuju broj varoe u samom društvu iz prostog razloga što med mora da bude besprekorno čist kako bi sačuvao supstancu koja ima lekoviti status. Dakle, treba nastaviti sve radove koji se tiču stabilnosti društva u smislu kontrole razvoja, obratiti pažnju na izražen potencijal rojenja jer ne bismo smeli da dozvolimo da nam društva uoči lipe slabe, a svako rojenje podrazumeva i slabljenje društva. Društvo koje je ušlo u fazu rojenja vrlo je teško kontrolisati, a na nama je da to koliko možemo sprečimo“, zaključuje Dragiša Radosavljević.
U ovom mesecu predstoji nova paša, lipova, za koju se pčelari nadaju da će biti daleko uspešnija od prošlomesečne bagremove. Prema onome što sada imamo, a to su učestale kiše i relativno visoke temperature, može se očekivati da, ukoliko se bar malo temperatura stabilizuje, pčelari imaju dobar prinos.
Autorka teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Sagovornici:
Miša Jeremić, pčelar iz Rume
Dragiša Radisavljević, profesor stručnih predmeta u srednjoj poljoprivrednoj školi iz Rume
Komentari