Iako u valjevskom kraju, medonosnog bagrema ima u izobilju, ovdašnji pčelari ne mogu se pohvaliti količinom slatkog nektra koje su ovog proleća sakupile pčele. Slično je bilo sa lipovom i livadskom pašom, dok je suncokret doneo veće prinose meda. Rad pčela, u periodu cvetanja voća i medenja bagrema, omeo je dug hladan kišni period, uz aprilski mraz, što je uzrok veoma malim količinama sakupljenog meda u košnicama.
,,Potencijal valjevskog kraja što se tiče pčelarstva je dosta dobar posebno kod bagremove paše. Postoje baš dobre lokacije sa dosta bagrema, kao što je potez od mioničkog sela Rajković prema Divčibarama, zatim prema Stavama. Međutim, šta to vredi kada vremenski uslovi nisu bili povoljni za izletanje pčela i medobranje”, kaže pčelar Miško Evtić, predsednik Asocijacije pčelaraskih organizcija Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga.
možda vas zanima
Kako ocenjuje naš sagovornik, godina je generalno bila loša, jer i pored toga što bagrem medi, čim je prohladno i ima vetra pčele se povlače. Prema Evtićevim rečima, radi se o minimalnim količinama bagrema, zbog čega su mnogi pčelari ove sezone odustajali od ceđenja, ali je kako procenjuje, u proseku po društvu je bilo do pet kilograma bagremovog meda.
,,Izvesnih količina bagremovog meda je bilo tamo gde je kasnije cvetao i malo ”omašio” pljuskove i hladno vreme. Nakon toga je lipa i livada krenula, uz malo kišovito vreme ali obzirom kakav je bagrem bio ova paša je bila bolja. Pčele su donele izvesne količine ali to nije puno obzirom da su trebala da budu jača društva. Ko je selio na suncokret, tu je bilo kao i prethodnih godina, u proseku oko 20 kilograma meda po košnici”, navodi predsednik Asocijacije pčelaraskih organizcija Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga.
Jasenka Munjić iz Valjeva kaže da je ova godina za pčelare jako loša, te da prinos nije ni upola kao prošlogodišnji. Košnice su selili u Brankovinu i na Stave, ali da u oba slučaju nisu imali sreće, jer je kiša sprala polen sa bagemovog cveta. U vreme lipove paše nisu selili 150 društava, koliko trenutno imaju, ali su zato prezadovoljni količinom i kvalitetom suncokretovog meda.
,,Cene meda idu sigurno na gore. U Beogradu su već povećane. Jeste da je kupovna moć opala i znate kakve su plate u Valjevu, ali veliki su troškovi i ulaganja. Iako svi misle da pčela samo unese med, ali nije tako. Još uvek med prodajem po staroj ceni ali je evidento da će cene morati ići ne gore. Trenutno je bagremov med 1.200 dinara, a sigurno će otići na 1.500 dinara”, smatra Jasenka Munjić.
I ove godine se pokazalo da i lokacija ima velikog udela u količinama sakupljenog meda. Primer je pčelinjak porodice Ranković iz Valjeva, sa tridesetak društava, koja su i ovog proleća bila smeštena u voćnjaku u Gornjem Crniljevu.
,,Godina je bila lošija nego lane, ali je prinos na kraju bio sasvim korektan. Bilo je dobro obzirom da se pčelinjak nalazi u voćnjaku. U odnosu na prošlu godinu sada je po košnici par kilograma meda manje, ali je prosek oko dvadesetak kilograma. Zadovoljni smo”, ističe Dragana Ranković.
Procenjuje se da na području Koubarskog okruga ima nešto više od 10.600 pčelinjih društava, a da su 2021. godine ovdašnji pčelari iscedili preko 78.000 kilograma meda.
Komentari