Pčelinje matice proizvedene u Srbiji našle su svoje mesto u košnicama širom Evrope, Rusije pa čak i Bliskog istoka. Kod nas se godišnje proizvede nekoliko hiljada pčelinjih matica, a zbog kvaliteta i cene srpske matice su tražene na inostranom tržištu.
Na selekciji i reprodukciji pčelinjih matica u našoj zemlji radi sedam selekcionih centara, a samo jedan od tih centara Apicentar u saradnji sa svojim kooperantima svake godine proizvede skoro 8.000 pčelinjih matica. Na predavanju o proizvodnji pčelinjih matica u Valjevu u organizaciji Asocijacija pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga Ratko Pavlović, master biohemičar iz Apicentra, kaže da je potražnja za maticama velika i da ne mogu da proizvedu matica koliko može da se proda.
„Ima potrebe za maticama jer su pčele sve više ugrožene i ima velikih gubitaka. Mi većinu matica prodajemo u Srbiji, mada svake godine izvozimo na Bliski Istok, Rusiju i manje količine u evropske zemlje. Kupci su jako zadovoljni našim maticama i kažu da su mnogo bolje nego njihove i zbog toga mi imamo to stalno tržište. Bilo bi dobro da se olakša papirologija vezana za izvoz, mada se sada lakše izvoze matice nego što je to bio slučaj ranijih godina, ali bi to trebalo još pojednostaviti jer mi u Srbiji imamo mnogo nižu cenu matica nego u Evropskoj uniji a imamo čak i bolje matice nego oni“, kaže Ratko Pavlović.
Možda vas zanima
Cena jedne selekcionisane matice sa porezom u Srbiji je do 1.500 dinara dok na primer u Americi toliko košta samo obeležavanje matice bojom ili podrezivanje krila. Kod nas se obeležavanje bojom matica radi besplatno. Od ove godine u Apicentru matice obeležavaju opalitnom pločicom sa bojom i njihova cena je 1.800 dinara. Cena ovako obeleženih matica koje se prodaju na Bliskom istoku je 3 evra po matici.
„U inosranstvu cena jedne matice zavisi kvaliteta kreće se od 10 do 15 pa čak i do nekoliko stotina ili hiljada evra ako su to majke matice. U Kanadi, Americi gde cena varira i od količine, a naplaćuju se i obeležavanje matica. Obeležavanje matica u Americi košta 2 do 3 dolara, a podrezivanje krila 3 do 4 dolara. Te sitne operacije koštaju koliko jedna matica proizvedena u Srbiji“, navodi Pavlović.
„U Srbiji imamo problem i sa nelojalnom konkurencijom. Mi u Apicentru radimo propisnu slekciju i imamo velike troškove, plaćamo porez dok neki proizvođači nerade selekciju i prodaju jako jeftino matice i za 700 do 800 dinara. Ono što je dobro je što država daje povraćaj novca za kupljenu maticu u iznosu od maksimalno 600 dinara po matici. Na taj način destimulište nelojalnu konkurenciju jer svakome je bolje da kupi kod nas maticu za 1.500 dinara i da ga na taj način selekcionisana i propisno urađena matica košta 900 dinara, a ne da kupi maticu koja nije sve to prošla“, kaže naš sagovornik.
Inače u selekcionom centru Apicentar selekcija i proizvodnja pčelinjih matica već 37 godina radi se po programu koji je osmislio profesor Jovan Kulinčević. Reč je o linijskoj selekciji otvorenog tipa gde se matice slobodno sparuju.
„Imamo osam linija od čega su četiri linije u prvoj godini selekcije a četiri u drugoj. Svaka linija se sastoji od po 12 matica i mi posle dve godine biramo maticu majku tako da na taj način indirektno pospešujemo i matice i pčele da budu što dugovečnije. U selekciji najviše radimo na otpornosti na varou, što je pčelarima i najvažnije gde postižemo veoma značajne rezultate. Takođe radimo selekciju na mednu produktivnost ali i na sve druge osobine. Lako je dobiti rezultat kada se radi selekcija na jednu osobinu. Međutim, kada je u pitanju rad na više osobina, kao što je ovde slučaj onda je mnogo teže dobiti rezultate i potrebno je mnogo više godina da bi se željene osobine učvstile u jednoj liniji kako bi dobili što bolje matice“, objašnjava Ratko Pavlović.
Prema njegovim rečima nema boljeg postupka za proizvodnju matica od ovog, mada dodaje da se mogu proizvoditi i hibridne ali je to kaže skuplji način i teže ih je održavati. Veštačka inseminacija je opravdana samo u naučne svrhe.
Komentari