Pričali smo sa Stankom Rajićem, Predsednikom beogradskog udruženja pčelara i pitali ga kakva su iskustva pčelara u 2023. godini. Evo analize i saveta za održanje bogate pčelarske tradicije kod nas koje svakako moramo uzeti u obzir ako želimo da se srpski brend meda razvija i populizuje, ali i opstane.
Iskustva pčelara u 2023: Ova godina nije bila loša za pčelarstvo u Srbiji
Ja se dugo bavim pčelarstvom. Bilo je grđih godina što bi rekli naši stari. Ali godina nije bila nimalo laka. Prinosi nisu bili katastrofalno mali, ali bili su slabiji nego što je prosečna godina. Ali ono što je najviše uticalo na nezadovoljstvo pčelara to je situacija na tržištu na svetskom tržištu meda gde su poremećeni neki odnosi, a mi sa svetskim tržištem ne možemo da se borimo ni utičemo na cenu meda na svetskom tržištu ne možemo da utičemo. A i u Evropi pogotovo pojavili su se jeftini medovi sumnjivog kvaliteta. Evropa je tu malo popustila sa nekim kontrolama. Finansijski lobi je jak. Ne znam da li znate ali – med, maslinovo ulje, to su proizvodi koji se najviše falsifikuju u svetu. Sad mi smo mala država. Ako se budemo trkali sa njima po pitanju cene ćemo sigurno izgubiti.
Ono što je dobro i nadam se da će vrlo brzo se primeniti a to je evo, ja sam imao sreću da prisustvujem pre 3 godine na Brdu pri Lukavici pri Domu Ćevedarske zvezde Slovenije kako oni kažu je pokrenuta inicijativa da se jasnije određuje geografsko poreklo meda. To je pokrenula slovenačka pčelarska organizacija, podržala je naša. A šta to znači? Da se na teglu meda jasno deklarišu u procentima u toj mešavini meda koliko meda je iz Srbije, koliko iz Kine, koliko i Španije, da bi proizvođač kada kupuje znao kad vi kažete mešavina je meda iz Evrope i van Evrope. Možda ima 1 % Srbije, a 99 % iz Vijetnama ili Paname ili ne znam ja već. Ne sporim kvalitet da se razumemo bez obzira što svi kaže da je naš med u vrhu što se tiče kvaliteta, nesporni je i kineski, što se tiče kvaliteta i možda neko hoće da kupi kineski med. Ali neka tada na tegli piše jasno – kineski proizvod.
Ono što je još unazad par godina tu – pojavili su se neke ideje, vidim da su to startapovi koji su finansijski podržani, da se pravi med bez pčela. Opet kažem, ja ne sporim kvalitet proizvoda, možda je to bolje po ovog meda koji prave pčele, ali ne smemo dozvoliti na toj tegli piše med. Mi C-vitamin kupujemo u apoteci, a to je C vitamin iz epruvete, nije C vitamin iz paprike. Želimo da kupi svako šta želim, samo neka zna šta kupuje. Znači iz košnice med, iz druge neke kante neka nazovu kako hoće.
U kakvom stanju su pčelinja društva?
Evo moram da vas pitam i u kakvom stanju su pčelinja društva s obzirom da je ovo sada danas skoro kraj decembra a temperature su prave prolećne da li ovakvo vreme evo vidimo da su aktivne pčele, mami ih napolje?
Kad sam bio dete, u ovom vremenskom periodu je sneg bio do kolena. To je bilo sasvim normalno. Mi smo sad mogli ovde da roštiljamo, a evo koji je decembar, kraj godine. Ovo ne prija čoveku, česte su glavobolje, raznorazne prehlade, virusi, sve ostalo, tako ne valja ni pčelama. Janoš Balint je jendom bio kod nas na predavanju rekao ja bih najviše voleo kada bi sneg pao krajem oktobra ili početkom oktobra do 1. marta da bude hladno. Tada pčele najmanje rade, tada su u kubetu, mala je potrošnja hrane, ne troše se i pčele mogu duže da žive. I samim tim, u proleće, kada su nam potrebne one će izaći zdrave, vitalne da mogu i da zaokruženje naprave, što je moguće više koriste uspešno svoje oprašivačke sposobnosti, a i da nama donesu pčelinje proizvode.
Prelazak na kvalitet i konkretna iskustva pčelara u 2023?
Dobro, malo smo otišli na aktuelne teme, a da se vratimo na analizu godine i šta je to ovako što biste izdvojili pored falsifikovanja meda odnosno nejasnih deklaracija samo u finalnom proizvodu, šta je to što bi možda moglo da bude još bolje i u interesu i pčelara proizvođača?
Mislim da je krajnje vreme došlo da iz kvantiteta pređemo na kvalitet.
Država Srbija ne unazad 10-15 godina učinila jako puno na popularizaciju pčelarstva i izdvojeno je jako puno para. Izneću, moram da iznesem svoje mišljenje, mislim da je većina tog novca mogla adekvatnije da se potrude. Naša država stalno izdvaja subvencije za kupovinu pčelarske opreme, pribora, ne znam ni ja čega. Nisam video da je 1,00 dinar potrošen za edukaciju pčelara. Naši dan-danas pčelari, samo kad kažete pčelarstvo – gledaju koliko ima meda. Pčelinji proizvodi su lepeza jedna interesantna, a da ne pričam o još nekim nus proizvodima, a to su mešavine meda sa raznim začinskim biljem, lekovitim travama, itd. Znači naši pčelari moraju da shvate da mi na kulturi pčelarskoj, a samim tim i na znanju, moramo jako puno da poradimo. Slovenci su prošle godine ili zimus svrstali svoje će pčelarstvo na listu zaštićenih kulturnih dobara kod UNESCO-a. Oni nemaju više problema sa prodajom meda. Mi u Srbiji, ako ne izvezemo med, mi smo propali. Prošla godina je bila dobra godina. Statistika kaže da je negde oko 14.000 tona proizvedenog meda u Srbiji, a od toga izvezeno je 2.000 i nešto. Da prihvatimo činjenicu da pola kilograma godišnje prosečni građanin Republike Srbije pojede to je još 3 kg, dakle 5000 tona meda izveženo i pojedeno, dakle ostaje još 9.000 tona. Mi ako ne ulažemo u određena sredstva, u propagiranje kulture naše pčelarenja, mi teško da ćemo moći da se borimo sa drugima.
Manuka med, da prihvatimo da je najbolji, ne kažem da jeste, ali da prihvatimo činjenicu, ali sigurno nije toliko puta bolji našeg suncokretovog meda. A cena mu je da ne pričam koliko puta veća. Znači hajmo da ispričamo neku priču o tome šta radimo, kako radimo, da privučemo pažnju običnih građana, da bi nam pružili priliku da im nešto kažemo šta ne znaju, a siguran sam da će im to prijati kad čuju.
Komentari