Za Petra Savića, predsednika udruženje pčelara „Beli bagrem“ iz Leskovca, pčelarstvo je i hobi i strast i dodatni izvor prihoda.
Sa dvadeset godina iskustva, koliko postoji i samo udruženje, Petar je pun mladalačkog optimizma kada govori o svom udruženju. Ništa manje entuzijazma nije prisutno ni u njegovoj radosti prema svakom novom članu i svakoj novoj košnici.
Možda vas zanima
Udruživanje je veoma bitno jer koliko god da poznajete pčelarstvo, na predavanjima se uvek sazna nešto novo, pa se to stečeno znanje kasnije primenjuje u praksi.
U Leskovcu postoje tri udruženja pčelara: „Leskovac“, „Dubočica” i „Beli bagrem”, a lepo je čuti da je saradnja između njih izuzetno dobra, te da organizuju zajednička predavanja i druženja. O samom udruženju Petar kaže:
„’Beli bagrem’ ima preko 60 članova iz čitavog Jablaničkog okruga. Udruživanje je veoma bitno jer koliko god da poznajete pčelarstvo, na predavanjima se uvek sazna nešto novo, pa se to stečeno znanje kasnije primenjuje u praksi. Druženje pčelara nije samo na sastancima i predavanjima koja organizujemo zajedno, već i preko svečanih ručkova, slava, sajmova… Posebno nas raduje da je u poslednje vreme sve više mladih pčelara.“
U „Belom bagremu” dobro su upoznati sa kriterijumima o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda, pa evropske integracije vide kao veliku šansu za izvoz, a takođe prate i preporuke dobre pčelarske prakse.
„Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, proteklih godina meda nije bilo dovoljno. Ove godine situacija je bolja. Evropsko tržište pokazuje interesovanje za naš med. Izvozna šansa je velika, a posebno interesovanje pokazale su Nemačka, Italija i Japan i to za bagremov med koji je i zvanično najbolji i najkvalitetniji med iz Jablaničkog okruga, mada po kvalitetu ne zaostaju ni livadski, ni šumski med.“
Jedna porodica može sasvim solidno da živi sa 100 društava. Kad je dobra godina 100 društava mogu da donesu od 3 do 4 tone meda.
Petar ukazuje na generalne probleme pčelara, sa kojima se susreću i ostale grane poljoprivrede: država nedovoljno prati proizvodnju, a tu je i nedostatak garancija da se ono što se proizvede i proda po dogovorenoj ceni. Subvencije po društvu od 500 dinara nisu dovoljne.
„Jedna porodica može sasvim solidno da živi sa 100 društava. Kad je dobra godina 100 društava mogu da donesu od 3 do 4 tone meda. Pčelarstvo zahteva ulaganje u početku, ali mnogo manje u poređenju sa nekom drugom poljoprivrednom delatnošću.“
Problem naših ljudi je što med koriste tek kad se razbole, a med i njegove proizvode treba koristiti dok smo zdravi da se ne bismo razboleli.
„Perga – polenov prah i propolis takođe su traženi proizvodi. Njihova nezamenljivost je dokazana. Problem naših ljudi je što med koriste tek kad se razbole, a med i njegove proizvode treba koristiti dok smo zdravi da se ne bismo razboleli“, zaključuje Petar.
Sagovornik:
Petar Savić, predsednik udruženje pčelara „Beli bagrem“ iz Leskovca
Vlasnik fotografija: Petar Savić, predsednik udruženje pčelara „Beli bagrem“ iz Leskovca
Komentari