Prema rečima pčelara, deficitu meda su doprinele vremenske prilike, a najmanje ovog pčelinjeg proizvoda imali su stacionirani pčelari dok su oni koji sele svoja društva u maloj prednosti.
Loša godina međutim nije u mnogome uticala na povećanje cene ovog pčelinjeg proizvoda. Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva kaže da on i njegove kolege od 2015. godine nisu imali blagoslovenu godinu, jer je uvek nešto škripalo.
„Ja sam seleći pčelar, pa je recimo 2016., 2017. i 2018. godine moglo nešto da se napabirči, jer ako nije intenzivno rodio bagrem nešto je ipak dao suncokret ili lipa na Fruškoj Gori. Ali oni koji su stacionirani pčelari oni zavise samo od bagrema, sve posle njega da li će nešto biti ili će ostati samo za pčele veliko je pitanje“, kaže Radovanović, koji je ove jeseni zazimio 270 društava.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, ove godine je bilo manje meda i bilo bi očekivano da čim je ponuda manja da cena bude veća. Međutim, na to ne može mnogo da se utiče jer veliki marketi i tržni centri imaju svoje cene.
„Oni po određenim cenama plaćaju med i ko je ušao sa njima u igru to mora da poštuje. Tu su i česta sniženja koja daju, kupovina na odloženo pa tako da mi ne možemo mnogo da uradimo“, kaže Radovanović.
Skoro 95 posto proizvodnje plasira na beogradsko tržište gde je kako kaže veoma stidljivo došlo do povećanja cena za nekih stotinak dinara. Kilogram livadskog meda je kao i prošle godine 800 dinara, lipa je lane bila 800 sada je 900 dinara, dok bagrem pojedini proizvođači prodaju za 1.000 a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara.
„Pored toga ima i zaliha od prošle godine i na pijacama se još uvek može naći med za 600 ili 700 dinara, jer je ljudima u interesu da prodaju med i taj novac usmere na pčele. Ove godine nije se drastično ništa menjalo oko cena. Stalnim mušterijama u Valjevu prošle godine sam livadski med prodavao po 700, a begremov za 800 dinara i to je ostalo i ove godine“, navodi naš sagovornik.
Kako sam kaže, ove godine je bagremov med kog njega bio sličan livadskom zato što je voće bilo izdašno, posebno jabuka jer sam oba kamiona sa košnicama vozio u Jazak. One su tu unele voćnog meda, a pošto bagrem nije bio izdašan onda voće dominira. Tu nemate prozirnu boju bagrema jer se ona dobija kada bagrem dobro rodi pa malo primesa neutiče na njegovu boju.
„Ja košnice vozim na pozni bagrem u Pecku gde ima dosta zasada maline i kupine koje takođe utiču na boju meda i taj med je baš zbog tih primesa na festivalu u Novom Sadu dva puta nagrađen zlatnom medaljom“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima bez obzira na godinu svaki med je kvalitetan samo je bitno da pčelar pošteno radi, odnosno da ono što pčela unese on to izvrca. Da li će to u rodnoj godini biti 20 ili 30, a nama selećim pčelarima i do 50 kilograma po društvu ili će to biti 5 do 10, ili ništa bitno je da je iz košnice izvađeno ono što je pčela unela sa biljaka, zaključuje Radovanović.
Komentari