Udruženje pčelara Požarevac ima oko 300 članova. Po brojnosti je rame uz rame sa beogradskim udruženjem, najbrojnijim u Srbiji. Najveći problem ovog Udruženja predstavlja nelojalna konkurencija koja pod etiketom meda nudi kukuruzni skrob. Problem stvaraju i neonikotinoidi i tretiranje voćaka u cvetu.
Problem koji je uzeo maha čine falsifikati meda na tržištu. Trenutno, požarevačko Udruženje pčelara vodi borbu protiv jednog proizvođača, koji je „poznat“ u celoj Srbiji.
Možda vas zanima
„Pet analiza je pokazalo da taj med nije zadovoljavajućeg kvaliteta za prodaju, ali firma i dalje postoji. Cena takvog meda je bila dvostruko niža. Kada se uzme u obzir da je otkupna cena meda trenutno 500 dinara, sa ambalažom i trgovačkom maržom prodajna cena u radnjama ne može biti niža od 650 dinara. Falsifikat je oko 300 dinara“, naglasio je predsednik Udruženja Dejan Milošević.
„Međutim, situacija se promenila i trgovci su videli mogućnost lake zarade, pa su na takav med počeli zaračunavati maržu i do 50% tako da su originali neznatno skuplji. Potrošač vidi pedesetak dinara jeftinije, pa da uštedi, a ne zna da je kupio čist kukuruzni skrob upakovan u ambalažu za med. Nije ni prošlo pored košnice. Urađena je vanredna kontrola, ponovo su pronađeni nedozvoljeni parametri u tom medu, koji nema veze sa pravim”, dodao je Milošević.
Pronađena mogućnost da se zaobiđe zakon
Zakonska regulativa u vezi sa ovim problemom je jasna, ali se ne sprovodi u dovoljnoj meri. Postoji više mogućnosti da se zakon „izigra“.
„Pored datuma na pakovanju postoji i serijski broj, a njih može biti više u toku dana ukoliko, na primer, nestanu poklopci, kutije i slično. Tako da na svakih stotinak kilograma ide nov broj, a to se ne kontroliše. Kada dođe vanredna kontrola, inspektori znaju koji su proizvođači problematični, uzimaju prvu teglu, uradi se analiza, med nije dobar, cela serija pod tim brojem se povlači iz prodavnica sa cele teritorije Srbije. Ali oni proizvedu više serija u toku dana i njihovi proizvodi su i dalje u prodaji“, objasnio nam je predsednik Udruženja pčelara Požarevac.
Povučeni „med“ iz prodaje se vraća proizvođaču, a da ne bi bili na šteti, dosetili su se da promene deklaraciju sa novim brojem i ponovo ga vrate u radnje.
„Kada ponovo uputimo žalbu, dobijemo odgovor da je povučeno iz prodaje sve što ne valja. Povučeni ’med’ iz prodaje se vraća proizvođaču, a da ne bi bili na šteti, dosetili su se da promene deklaraciju sa novim brojem i ponovo ga vrate u radnje. Kada bi zakonska regulativa bila malo oštrija i da nakon 5 neispravnih uzoraka usledi zabrana bavljenja ovom delatnošću u narednih 5 godina uz kaznu, situacija bi bila mnogo lakša”, naveo je Milošević.
Od prošle godine na snazi je novi pravilnik o kvalitetu meda i deklarisanju, pa je uveden termin pekarski med ali, što je najvažnije, to je takođe isključivo pčelinji proizvod. „Na etiketi mora jasno i vidno da se obeleži da se radi o pekarskom medu, koji se koristi samo za kuvanje i pečenje. Pravi pekarski med se razlikuje od klasičnog meda, između ostalog, po tome što ima 20% više vode u sebi. Naša ’konkurencija’ i dalje koristi standardnu etiketu, a na poleđini gotovo neuočljivo stoji odrednica da se radi o pekarskom medu namenjenom za kuvanje i pečenje. Kupci se dovode u zabludu i bivaju obmanuti, jer njihov med nema ni ostale parametre koje med čine medom“, ogorčeno dodaje Dejan Milošević.
Naša „konkurencija“ i dalje koristi standardnu etiketu, a na poleđini gotovo neuočljivo stoji odrednica da se radi o pekarskom medu namenjenom za kuvanje i pečenje.
„Pre nekoliko godina uspeli smo da izdejstvujemo zatvaranje takve firme, ali to je trajalo samo nekoliko meseci, dok se nisu preregistrovali, a celokupne količine meda su prosleđene distributerima pred samo zatvaranje. Najupornija ’konkurencija’ je već 5-6 godina na tržištu i prodaju oko 400 tona godišnje, što nije malo. Kukuruzni skrob košta oko 56 dinara po kilogramu, a cena u radnjama je 360 dinara, a to je velika zarada. Dosad su stalno uspevali da se izvuku”, istakao je predsednik Udruženja.
Ostali problemi: preparati za zaštitu bilja i bolesti
Pored navedenog, problem predstavljaju i neonikotinoidi koji se koriste za tretiranje suncokretovog i kukuruzovog semena, a koji su od prošle godine zabranjeni u našoj zemlji, ali se takvo seme nekako „provuklo“, te je došlo do pomora pčela u požarevačkom kraju, ali i celoj Srbiji. Veliki problem je i tretiranje voćaka u cvetu što je takođe zabranjeno. Ovaj problem je izraženiji u delu ka Smederevu.
Bolesti su ustaljeni problemi sa kojima se susreću svi pčelari. U požarevačkom kraju sreću se varoa, nozema i američka trulež. Varoa je prisutna svuda u svetu, osim na Novom Zelandu i u Australiji. Postoje adekvatni suplementni, preparati za borbu protiv varoe, koji su akreditovani.
Problem predstavljaju neonikotinoidi za tretiranje suncokretovog i kukuruzovog semena koji su od prošle godine zabranjeni u našoj zemlji, ali se takvo seme nekako „provuklo“, te je došlo do pomora pčela u požarevačkom kraju i celoj Srbiji.
„Trudimo se da održimo što veći broj predavanja našim članovima da budu u toku. Pčelari koji se malo opuste u letnjem periodu imaju veće gubitke u prinosu, kao i u brojnosti pčelinjeg društva. Jedno takvo predavanje ’Suzbijanje vaore u toku ispaše (medobranja)’ održao je Vlado Aguštin, gost iz Slovenije, na 5. Međunarodnom savetovanju za pčelare Braničevskog okruga, održanog 6. marta u kostolačkom Centru za kulturu.“
„Usled visokih temperatura proteklih godina dolazi do pojave nozeme. Medikovac – medna rosa dobijena iz biljnih sokova dovodi do toga da je med veoma loš za zimovanje. Pčelari na ovom terenu nemaju velika iskustva, ali ko je jednom osetio posledice ove bolesti, narednih godina što pre izvrca takav med i prehrani pčele.“
„Američka trulež nastaje pod drugim faktorima, veoma je malo zastupljena, javljaju se sporadični slučajevi koji primenom dobrog karantina ne prave veliku štetu ostalim leglima u okruženju”, kazao je Milošević.
Pčelarstvo je grana poljoprivrede u kojoj se mogu otvarati nova radna mesta, perspektiva postoji jer je svega petnaestak odsto resursa iskorišćeno. Trenutno u Srbiji ima oko 800.000 košnica i desetak hiljada registrovanih pčelara. Postoji mogućnost povećanja i do tri puta. Treba napomenuti da su subvencije Ministarstva poljoprivrede povećane samo za pčelarstvo 20% dok su u drugim granama poljoprivrede ostale na istom nivou, čak i smanjene.
Postoji mogućnost da se članstvo požarevačkog Udruženja pčelara uveća, jer je šezdesetak budućih pčelara prošlo školu pčelarstva, koja je organizovana već četvrti put. Struktura članstva, kao i celoj Srbiji, menja se u korist mlađih ljudi, što je upravo posledica pomenutih škola.
Sagovornik:
Dejan Milošević, predsednik Udruženja pčelara Požarevac
Foto: Zvanični sajt udruženja pčelara Požarevac i Agromedia
Komentari