Istraživanje pokazuje da, uprkost značaju koje ose imaju za ekosistem, one ne uživaju ugled kakav pčele imaju ni u javnosti i u naučnoj zajednici kod koje je primećen slab interes da se njima bave.
Nova studija otkrila je da javnost gaji negativna osećanja prema osama, dok izuzetno ceni pčele. Istraživači koji su sproveli ovu studiju kažu da ovakav odnos javnosti nije fer zbog toga što su ose ekološki značajne koliko i pčele. Naučnici predlažu da se sprovede PR kampanja sa ciljem vraćanja ugleda osama. Žele da postignu da napori za očuvanje osa budu podjednako važni kao za očuvanje pčela.
Možda vas zanima
Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 750 ljudi iz 46 zemalja je objavljeni su u časppisu Ekološka Entomologija. Prema nalazima novog istraživanja, ose spadaju među najmanje voljene insekte – plašimo ih se zbog bolnih uboda, a izletnici ih posebno preziru.
Ispitanici su zamoljeni da ocene insekte na skali koja kreće od -5, što označava izrazito snažna negativna, do +5 što predstavlja izrazito snažna pozitivna osećanja. Velika većina ispitanika pčele je ocenila sa +3 i višim ocenama, dok je za ose rezultat bio suprotan, velika većina ih je ocenila sa -3 ili nižom ocenom.
Matica direktno kontroliše ponašanje pčela
Kada su ih pitali koje reči im padaju na pamet kao asocijacija na pčele, ispitanici su najčešće reči su bile med, cveće i oprašivanje. Za ose, najčešće asocijacije su bile ubod, iritantnost i opasnost. Međutim, ose ubijaju štetočine i takođe oprašuju cvetove pa su podjednako važne za životnu sredinu kao pčele.
Prema mišljenju dr Seirian Samner sa Londonskog univerzitetskog koledža, koja je vodila istraživanje o kome je reč, problem je što su ose na lošem glasu. U javnosti ne postoji svest o tome koliko dobrih stvari one obavljaju pa se posmatraju kao smetnja, a ne kao važan element ekosistema.
Saveti: Kako se rešiti stršljenova
“Ljudi ne shvataju u kojoj meri su one značajne”, izjavila je za BBC News. “Iako možda mislite da im je meta vaše pivo ili sendvič, one su zapravo mnogo više zainteresovane za druge insekte koji su im plen i koje nose u svoja gnezda da bi njima nahranili larve”.
Dr Samner je takođe otkrila da postoji odsustvo istraživanja o pozitivnom uticaju osa na životnu sredinu. Ona je analizirala naučne radove i konferencijska izlaganja koja su se bavila osama prethodnih 16 i pčelama u prethodnih 37 godina. Od 908 radova u uzorku, samo se 2.4% bavilo osama od 1980. godine, dok se 97.6% (ukupno 886 radova) bavilo pčelama.
Prema mišljenju dr Alesandra Cinija sa Univerziteta u Firenci, saradnika na ovom istraživanju, odsustvo istraživanja otežava razvoj strategija za konzervaciju osa čiji su brojevi u opadanju zbog gubitka staništa i klimatskih promena.
Izvor: BBC
Komentari