Na području opštine Trstenik postoji nekoliko pčelarskih udruženja koja kroz višegodišnju saradnju sa svojim članovima postižu odlične rezultate. Kod svih tih udruženja postoji velika želja za novim saznanjima i potreba za osvajanjem novih tržišta.
Početkom ove godine pčelarska zadruga „Roj“ iz sela Medveđa započela je proizvodnju organskog meda.
Možda vas zanima
Sertifikovan med je garancija na tržištu i ostvaruje znatno bolju cenu!
Ovo nas odmah navodi na nedoumice: „Zašto proizvoditi organski med?“ i „Koje standarde treba zadovoljiti?“ U pronalaženju odgovora na ova pitanja pomogao nam je Radomir Bradić iz pčelarske zadruge „Roj“, kao i njegovi saradnici iz Švajcarske razvojne agencije sa Zlatibora.
„Danas je velika nestašica organske hrane, pa i meda u Evropi. Zato se javlja velika potreba da se taj med proizvede. Prednosti organski proizvedenog meda su siguran plasman, i do 30 % veća cena za proizvođače“, istakao je Bradić.
Sve veće interesovanje mladih za bavljenje pčelarstvom
Pored veće isplativosti, stvaranje tržišta organskog meda omogućilo bi otvaranje novih radnih mesta u pčelarstvu, gde bi prednost svakako imali mladi i nezaposleni ljudi koji su spremni da uče.
Dobar primer podrške mladima u pčelarstvu je projekat koji se od pre dve godine realizuje sa zlatiborskom Regionalnom agencijom za razvoj, a koji je finansijski potpomogla i Opština Trstenik sa tri miliona dinara. U tom projektu 110 ljudi dobilo je besplatno po 15 košnica sa pčelama.
Šta je potrebno da med dobije sertifikat organske hrane?
U svetu se organskom proizvodnjom meda bavi oko 1% proizvođača, ali bi i tako mali procenat bio dovoljan za razvoj ove vrste proizvodnje. Šta treba promeniti da bi med dobio sertifikat organske hrane?
Pre svega, treba voditi računa da pčelinji pašnjaci ne budu izloženi upotrebi nedozvoljenih hemijskih sredstava ili nekoj vrsti zagađenja. Zaštita pčela od bolesti najveći je izazov u organskoj proizvodnji, jer je zabranjeno koristiti većinu proizvoda koji se mogu naći na tržištu.
U organskoj proizvodnji trebalo bi koristiti samo one proizvode koji neće dovesti do odstupanja od pravilnika o organskoj proizvodnji. Postoji nekoliko takvih registrovanih ekoloških lekova kod Uprave za veterinu.
Treba napomenuti i da postoje velike razlike u pravilniku i njegovoj primeni na području Srbije i onom koji važi u Evropi.
Veoma važna mera u periodu konverzije jeste korišćenje voska organskog porekla. Ovaj problem pčelari mogu sami rešiti tako što bi u tom periodu mogli da proizvedu sopstveni vosak. Oni ga nakon toga moraju dati na pregled nekoj akreditovanoj laboratoriji koja bi sertifikatom potvrdila da u tom vosku nema nedozvoljenih sredstava i štetnih rezidua.
Period konverzije za sve pčelare je godinu dana, ali ukoliko se naiđe na poteškoće, može se produžavati. Ako u godini konverzije ima dovoljno nektara i polena, sve ide mnogo brže.
Cilj pčelara iz udruženja „Roj“ je da u proces sertifikacije uđu u prva tri meseca ove godine kako bi naredne godine već počeli sertifikovanu proizvodnju. „Mali poljoprivredni proizvođači sve manje ulažu u veštačka đubriva i hemijska sredstva za zaštitu, što stvara mogućnost za obezbeđenje pčelinje paše“, objasnio je Radomir Bradić.
Sagovornik: Radomir Bradić, pčelarska zadruga „Roj“ iz Medveđe
Komentari