Porodica Stević iz Niša ove godine počinje da se bavi pčelarstvom, a na to su se, kako kažu, prvenstveno odlučili zbog toga što njihova deca obožavaju kako med, tako i ostale pčelinje proizvode. Uz ovaj hobi, plan im je za početak da med proizvode samo za sebe, a kasnije da možda i zarađuju od toga.
Možda vas zanima
„To su neki planovi, ali videćemo kako će sve da se razvija. Pčelarenje nije lako, to smo zaključili izučavajući literaturu o tome, ali i u razgovoru sa prijateljima koji se time već bave. Mi smo na njihovim košnicama učili neke osnovne stvari, nadamo se da ćemo se uklopiti u sve to i da ćemo kasnije i povećati broj košnica. Počinjemo sa pet košnica pre bagremove paše, koja je najizdašnija. Ona bi trebalo da podstakne pčelinja društva da se roje, pa da ih kasnije prebacimo u druge košnice. To je prirodno razmnožavanje, kojim planiramo da dobijemo još dve do tri košnice, zatim da kupimo još neke i da dođemo do brojke od petnaestak“, kaže Sanja, koja će prvenstveno biti zadužena za brigu o pčelama, uz podršku i pomoć supruga Vlade.
Prethodna godina je bila jako loša, iskusni pčelari kažu da ne pamte goru u poslednjih 50 i više. To što počinju odmah nakon takve godine Steviće ne plaši, jer su, kako kažu, prirodni uslovi nešto što je promenljivo i na šta ne mogu da utiču, ali se nadaju da će ove godine biti mnogo bolje.
Počinjemo sa pet košnica pre bagremove paše, koja je najizdašnija.
S druge strane, Nenad Milojković iz Niša već je 12 godina aktivno u pčelarstvu, ozbiljno se time bavi, a kako je trenutno bez posla, to je njegovoj porodici i značajan izvor prihoda. Pored meda, vade i prodaju i polen, pergu, propolis, matični mleč, a prave i mešavine pčelinjih proizvoda sa različitim lekovitim biljkama.
Interesovanje za pčelarstvo u Srbiji sve veće
„Pčelarstvom sam počeo da se bavim uz tasta, koji je dugo u toj priči. Za razliku od njega, koji se time bavio tradicionalno i samo zbog meda, mi se trudimo da od pčele uzmemo sve što može da pruži. Jedina stvar koju još uvek ne radimo, a u planu nam je, jeste da vadimo i pčelinji otrov. To je vrlo skup pčelinji proizvod koji otkupljuju farmaceutske industrije, ali za to treba dosta košnica, vremena i znanja da bi se on sakupio“, objašnjava Milojković i dodaje da im je trenutni plan da, kao članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije, uđu u projekat „Reka meda“, preko koga bi po teglama i zagarantovanim kvalitetom bili prepoznatljivi na našem tržištu.
U današnje vreme, kaže naš sagovornik, kada je mnogo meda sumnjivog kvaliteta na tržištu, jako je bitno da kupci znaju da je med koji kupuju zaista med, a Milojkovići sve svoje proizvode koje prodaju daju na analizu Institutu za javno zdravlje. Oni za sada imaju oko 60 košnica, ali im je u planu proširenje stada, čim se za to steknu uslovi.
U planu nam je da vadimo i pčelinji otrov. To je vrlo skup pčelinji proizvod koji otkupljuju farmaceutske industrije, ali za to treba dosta košnica, vremena i znanja da bi se on sakupio.
„Imamo dva pčelinjaka, jedan je prema Cerju, u naselju Paprat, i on je fiksni. Drugi je na početku Zaplanja, njega selimo do Vlasine. Kada je prvi bagrem, spustimo se do Grejača, negde u Zaplanju budemo kada je drugi bagrem, a ako bude dobra godina i bude trećeg bagrema, tada budemo ili ispred Crne Trave ili na Vlasini“, objašnjava ovaj iskusni pčelar i dodaje da je prošla loša godina i te kako uticala na društva i da se vidi razlika između onih koja su seljena i onih koja su prehranjivana na sirupu, odnosno na šećeru.
Leskin polen važan izvor hrane za svaku pčelu u rano proleće
Prema rečima Milojkovića, od pčelarstva može da se živi uz dovoljan broj košnica, ali i uz veliki trud i rad, jer je pčelarstvo, kako kaže, klasična poljoprivreda, pa o pčelama mora mnogo da se zna i da se sa njima radi stalno.
Da je prošla godina bila jako loša u celoj zemlji, a samim tim i na teritoriji Nišavskog okruga, potvrđuju i iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Nišu.
Do 50 odsto bespovratnih sredstava za investicije u pčelarstvu
„Zbog loših vremenskih uslova u prolećnom razvoju pčelinjih zajednica, kao i u samom periodu cvetanja glavne pčelarske paše, odnosno bagremove paše, došlo je do velikih problema koji su se ogledali u maloj ili gotovo nikakvoj proizvodnji meda, sa malim zalihama hrane“, kaže Ivan Rangelov, savetnik u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu.
Pčelari moraju znati da preventivne mere borbe protiv pčelinjih krpelja počinju sada, a završavaju se pred zimu.
„Kao posledica svega toga javilo se masovno uginuće pčelinjih zajednica i to uglavnom kod pčelara koji se time bave samo iz hobija, jer nisu blagovremeno reagovali, dok je kod ozbiljnih pčelara uginuće bilo manje. Jedan od presudnih uzroka ovakve pojave je bilo i loše i neblagovremeno tretiranje protiv pčelinjeg krpelja, koji su u kombinaciji sa raznim virusima i gljivicama doveli do gubitka pčelinjih društava do 60-70% na nekim područjima Nišavskog okruga. Pčelari moraju znati da preventivne mere borbe protiv pčelinjih krpelja počinju sada, a završavaju se pred zimu“, objašnjava Rangelov.
Prema njegovim rečima, u cilju smanjenja rizika poljoprivredne proizvodnje pčelinjih proizvoda, pa i meda, preporučuje se da se pčelari ne oslanjaju samo na pašu iz prirode, već bi bilo idealno saditi i sejati medonosno bilje, u cilju sigurnijeg prinosa pčelinjih proizvoda, ali i održanja i povećanja plodnosti zemljišta. Tako se može posejati facelija, koja po prinosu može biti pandam bagremu, zatim žuti zvezdan, esperzeta i slično.
Foto: Nenad Milojković
Komentari