Osmog decembra je objavljen, a prvog dana naredne godine stupa na snagu novi Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda. To je povod za razgovor sa predsednikom Saveza pčelarskih društava Srbije, Rodoljubom Živadinovićem.
Stabilni izotopi potvrđuju autentičnost meda
Možda vas zanima
Kako komentarišete novi Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda?
 |
„Novi pravilnik u svakom slučaju predstavlja unapređenje u odnosu na stari, iako prvobitno nije tako izgledalo. Mi smo imali formiranu radnu grupu od strane Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede u kojoj je učestvovao i Savez pčelarskih organizacija Srbije. Nekoliko sastanaka je održano. Napravljen je predlog pravilnika oko kojeg smo se svi usaglasili, pa i predstavnici pekarskog meda.”
„Međutim, nekoliko meseci nakon toga došlo je do veoma značajne izmene tog pravilnika i praktično izbačena je jedna od ključnih analiza koju smo mi tražili da se uvede kao obavezna. To je analiza na stabilne izotope, koja apsolutno potvrđuje da li je med pčelinji ili nije. Nakon toga, usledili su pregovori i naše insistiranje da se taj problem nekako reši.”
Analiza na stabilne izotope apsolutno potvrđuje da li je med pčelinji ili nije.
„Na sastanku koji je održan 26. novembra sa ministarkom poljoprivrede i predstavnicima Uprave za veterinu konačno smo se usaglasili da Pravilnik bude praktično identičan kao u Evropskoj uniji. Dogovoreno je da država izdvoji odgovarajuća sredstva za primenu te metode, pošto u Srbiji nemamo odgovarajuću laboratoriju, pa će se analize raditi u inostranstvu dok se u Srbiji ne akredituje naša laboratorija. Sada je novim izmenama pravilnika uvedena mogućnost primene ove analize, što predstavlja svetlu tačku.”
„Naravno, mi smo želeli da Pravilnik bude još stroži. Rekli smo da ćemo narednih godinu dana pratiti stanje na tržištu. Trenutno na tržištu ima mnogo neispravnog meda. To se mora suzbiti. Znamo da to nije lako, ali na tome svi moramo da radimo. Zato pozivamo i državu i pčelare da se zajedno uključimo u akciju, da prijavimo svaki sumnjivi med i da na taj način podstaknemo državu da više radi na unapređenju kvaliteta meda na srpskom tržištu, te da tako pomogne i potrošačima.“
Bitno je da svaki pravilnik, pa i ovaj koji se tiče hrane, dovede potrošače do apsolutne istine, da znaju šta kupuju.
Vi imate primedbu na deo člana 19. Pravilnika koji nalaže da na deklaraciji za mešavine meda, zavisno od geografskog porekla, mora da piše: „mešavina meda iz država članica Evropske unije”, „mešavina meda iz država koje nisu članice Evropske unije” ili „mešavina meda iz država članica Evropske unije i država koje nisu članice”.
„To je odredba koja postoji u evropskim pravilnicima pa je otuda i preuzeta shodno usaglašavanju propisa Srbije sa propisima Evropske unije. Na tu odredbu i pčelari iz Evropske unije imaju primedbu jer ne postoji ni kod njih obaveza da se označi koliki procenat tog meda je recimo iz Kine, a koliki, na primer, iz Mađarske ili Francuske, Nemačke i tako dalje. Nadamo se da zbog toga kod nas neće biti problema. U svakom slučaju, bitno je da svaki pravilnik, pa i ovaj koji se tiče hrane, dovede potrošače do apsolutne istine, da znaju šta kupuju. Mi ćemo kao Savez na tome insistirati i ubuduće.“
Pekarski med
Za pekarski med sada je obavezno da piše: „samo za kuvanje i pečenje”, i to na vidnom mestu, uz naziv proizvoda, obeleženo na isti način kao i naziv proizvoda. Šta to znači?
„Industrijski med je pojam koji se u javnosti pogrešno tumači. Ništa se ne sme nazvati medom što nije od pčela. Pa i takozvani industrijski ili pekarski med mora biti od pčela. To je med koji se dominantno koristi u pekarskoj industriji za kuvanje i pečenje i tako mora biti označen. On se od običnog meda razlikuje po tome što je u procesu proizvodnje, recimo, greškom pregrejan, pa je tako oštećen jer su uništeni biološki sastojci koje pčele ugrađuju, povišen nivo hidroksil-metil-fosforola ili smanjen nivo dijastaze, ili drugih enzima. Mi ćemo stalno ukazivati i državi i javnosti na to da na tržištu imamo samo pčelinji med.“
Ništa se ne sme nazvati medom što nije od pčela. Pa i takozvani industrijski ili pekarski med mora biti od pčela.
Reka meda
Kakva je ova godina bila za srpske pčelare?
„Moglo bi se reći da je pčelarska sezona za nama bila prosečna. U nekim delovima Srbije nešto ispod, a u nekim nešto iznad proseka. U svakom slučaju mi smo zadovoljni, posebno kada je uporedimo sa prethodnom godinom koja je bila katastrofalna. Pogodilo se da je ove godine Savez pčelarskih organizacija Srbije, u saradnji sa Evropskom unijom i Austrijskom razvojnom agencijom, sproveo projekat ’Reka meda’ koji bi trebalo dodatno da unapredi kvalitet meda. Znači, na tome ne radimo samo sa državom, nego i samostalno.”
„Napravili smo standard kvaliteta Dobra pčelarska praksa. I na taj način pokušavamo da podignemo nivo kvaliteta. Ova godina je bila izuzetno pogodna za to jer smo konačno imali jednu normalnu sezonu pa smo, nakon primene svih tih pravila, mogli da plasiramo med na tržištu u našoj jedinstvenoj tegli koju smo takođe izradili u okviru pomenutog projekta. Ona ima robnu marku ’Naš med’. Nadamo se da će cela ova priča dati dobre rezultate i dalje unaprediti i pčelarstvo u Srbiji i kvalitet meda.“
Glavobolje pčelara zbog kineskog meda
Kakvi su bili ekonomski rezultati?
„Ove godine je nakon naše glavne bagremove paše lepo krenuo izvoz meda. Imali smo veoma dobre cene. Bagremov med je u izvoz najpre plasiran po ceni od 4,7 evra po kilogramu. Sve je to nekoliko meseci izgledalo lepo. Međutim, potom su neke firme za otkup meda u Srbiji počele nekorektno da se ponašaju jer su drastično spustile cene ispod tadašnjeg tržišnog nivoa. Cena je na evropskom tržištu bila pala na 4,5 evra, ali su te firme mnogo više spustile cene. Problem je što su oni takve ponude slali u inostranstvo pa su naši stalni kupci tražili da korigujemo cene s obrazloženjem da je med u Srbiji pojeftinio. Tada je došlo do zastoja u izvozu koji još uvek traje.”
„Poslednjih mesec dana lagano se ponovo kreće sa izvozom i to opet po dobrim cenama. Jedan otkupljivač je izvezao tri šlepera bagremovog meda po 4,8 evra sa malo dužim rokom plaćanja od 100 dana. Izvezen je i jedan šleper šumskog meda.”
„Ali opet imamo nove probleme koji se sada tiču Evropske unije. Oni su počeli uvoz izuzetno jeftinog kineskog meda. Pčelari Mađarske i drugih zemalja protestvuju. U Briselu je bio protest pre nekoliko dana. Problem je u tome što može da se pomeša 1% evropskog i 99% neevropskog meda a da to ne piše na etiketi, pa se na tržištu bukvalno našlo sve i svašta. Evropski pčelari su zbog toga ogorčeni i vode veliku borbu sa nadležnima. Traže da se proveri kvalitet kineskog meda.”
„Nedavno je u Južnoj Koreji bio kongres Svetske pčelarske organizacije na kojem je iznesen podatak da je urađena analiza više od 2.000 uzoraka meda u Evropskoj uniji i da su preliminarni rezultati katastrofalni. U maju naredne godine stići će konačni rezultati. To će biti još jedan argument pčelara Evropske unije. Ako se izbore za svoja prava i srpski pčelari će imati koristi.“
Sagovornik:
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih društava Srbije
Izvor fotografije: sajt SPOS – Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih društava Srbije
Komentari