Na području Valjeva, Osečine, Mionice, Uba, Ljiga i Lajkovca pri ovdašnjim pčelarskim udruženjima ima imeđu 300 i 400 registrovanih pčelara u čijem je vlasništvu oko 11.000 pčelinjih društava. Među njima je i tridesetjednogodišnji doktor veterinarske medicine, Đorđe Marković iz Valjeva. Pčelarstvom je kako kaže počeo da se bavi tokom studija na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Sada uporedo sa poslom veterinara u Rađevom selu nadomak Valjeva održava i pčelinjak, gde je trenutno sto košnica.
Možda vas zanima
„Ljubav prema pčelama se rodila tokom studiranja, jer smo na fakultetu imali tri predmeta o pčelarstvu. Pre toga, u mojoj porodici niko se nije bavio ovim poslom. Krajem 2008. sam nabavio prvih pet košnica i nakon izvesnog vremena sam uvideo da lepo može da se spoji sa korisnim, pa tako sad imam sto pčelinjih zajednica”, ovako o svojim prvim koracima u pčelarstvu priča Đorđe i dodaje da u ovom poslu i ne može „baš brzo da se zaradi jer je potrebno iskustvo”.
„Mladi pčelari treba da počnu sa manjim brojem košnica i da pre svega vide da li mogu da se bave ovim poslom ili ne. Tek ako su sigurni u svoju odluku, treba da razmišljaju o većem broju košnica, jer za neku pristojnu zaradu je potrebno do stotinak košnica. Pored toga, ovaj posao pre svega zavisi od vremena, a prethodne dve godine, što se tiče prinosa, bile su ispod proseka”, kaže naš sagovornik.
Ove godine je, kaže, bagremovog meda bilo 7 do 8 kilograma po košnici, a suncokretovog, pošto je i seleći pčelar, i preko 30 kilograma. Sav med plasira naveliko, a najveću količinu izveze na tržište Italije i Nemačke.
„Otkupna cena meda naveliko trenutno je zadovoljavajuća, pa je tako kilogram bagremovog meda 4,2 evra, dok je cena suncokretovog meda oko 2 evra iz razloga što se ovaj med zbog velike količine polena brzo kristališe. Prilikom otkupa najpre se uzimaju uzorci, zapečate se burad i nakon što rezultati analiza pokažu da u medu nema primesa antibiotika i da nije dodavan šećer, otkupljivači isplaćuju med koji dalje ide na tržište”, objašnjava Đorđe.
Poredeći pčelarstvo sa drugim granama poljoprivrede, Đorđe kaže da je proizvodnja meda lakši posao „pre svega što pčelari bar šest meseci tokom godine nisu u obavezi da maltene svaki dan provode u pčelinjaku kao što je to slučaj u govedarstvu ili ovčarstvu”. Navodi i da podsticaji od strane Ministarstva poljoprivrede od 720 dinara po košnici, za pčelare koji imaju preko 20 košnica i prijavljeno gazdinstvo, dosta znače: „S obzirom da do pre nekoliko godina ova proizvodnja nije subvencionisana, sada je jako dobro što je država izašla u susret pčelarima. Meni su subvencije isplaćene pre mesec i po dana, kada je i novac bio potreban za kupovinu hrane i preparate koji se koriste protiv varoe”.
Inače, na području Kolubarskog i Mačvanskog okruga u toku je realizacija projekta „Unapređenje proizvodnje i kvaliteta meda u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu”, koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Ukupna vrednost projekta je 121,6 hiljada švajcarskih franaka od čega je 80 odsto sredstava obezbedila pomenuta agencija, a preostali novac partneri u projektu.
Vodeći partneri u projektu su Regionalna razvojna agencija Podrinja, Podgorine i Rađevine iz Loznice, a projektom su obuhvaćeni gradovi Loznica i Valjevo, opštine Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Bogatić, Osečina, Mionica i Ub, pčelarska udruženja iz Loznice, Ljubovije, Bogatića, Osečine i Valjeva, Poljoprivredna škola sa domom učenika Valjevo i KPZ Valjevo.
„Podršku projektu je od početka dao grad Valjevo koji u realizaciji učestvuje sa 1.725 švajcarskih franaka, a pčelarska udruženja sa po 1.000 švajcarskih franaka. Glavne aktivnosti u vezi sa projektom odnose se pre svega na edukaciju pčelara početnika, nabavku pčelinjih zajednica za Poljoprivrednu školu i Kazneno-popravni zavod u Valjevu, zatim linije za proizvodnju satnih osnova i izradu šećernih pogača, uvođenje pčelarstva u nastavu kao izbornog predmeta u ovdašnjoj Poljoprivrednoj školi, opremanje laboratorije, kao i za izradu sajta”, kaže Goran Gavrilović, predsednik Udruženja pčelara „Nukleus” iz Valjeva.
Kako objašnjava Đorđe Marković, koji je i zamenik predsednika Udruženja pčelara „Nukleus”, projektom je predviđeno da u Loznici bude linija za proizvodnju satnih osnova gde će svi pčelari iz Mačvanskog i Kolubarskog regiona moći da vosak dobijen u sopstvenom pčelinjaku prerade u satne osnove, bez falsifikata i dodatka parafina.
„U Valjevu će biti smeštena laboratorija u kojoj će se raditi besplatne analize na bolesti pčelinjih zajednica. Projektom je predviđeno da ovdašnja Poljoprivredna škola dobije deset pčelinjih društava, u Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu biće održano 20 predavanja iz ove oblasti, a pored toga, u svakoj lokalnoj samoupravi koje su obuhvaćene projektom biće organizovano po pet predavanja za 20 polaznika. Prednost da pohađaju školu pčelarstva imaju žene i mlađi od 30 godina. Teoretska nastava biće organizovana tokom zime, a praktični deo na proleće kod iskusnih pčelara gde će polaznici imati priliku da se upoznaju sa osnovama pčelarstva”, kaže Marković.
Projekat je predviđeno da traje do 31. avgusta 2018. godine, a njegovu realizaciju podržavaju i ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao partner projekta na nacionalnom nivou i Savez pčelarskih organizacija Srbije kao krovna organizacija pčelarskih udruženja Srbije.
Autor: Dejan Davidović
Komentari